Kina je najveća nacija i na Internetu | Politika | DW | 16.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kina je najveća nacija i na Internetu

Još pre dvanaest godina ustavnoljen je dijalog Nemačke i Kine u oblasti vladavine prava. Najnovija runda koja počinje danas, 16.7. baviće se „Pravima građana u digitalnom dobu.“ U Kini je zatvoreno 68 internet aktivista.

default

Nemačka i Kina

Kina je najveća nacija i na Internetu sa preko 500 miliona korisnika, od toga 250 miliona ljudi bloguje u kratkoj formi, nešto nalik Tviteru. Jer pristup pravom Tviteru u Kini nije dozvoljen, isto kao i najveća platforma za video-sadržaje Jutjub, i društvena mreža Fejsbuk. Sloboda na Internetu ne prelazi kineski zid, tzv. Veliki kineski Firewall – gigantsku mašineriju za cenzuru i blokadu. Ponuda Dojče Velea takođe je blokirana. Prema podacima „Reportera bez granica“ trenutno se u kinseskim zatvorima nalazi 68 net-aktivista, koji su svojim aktivnostima "razljutili" tamnošnje institucije.

Zbog toga su se Nemačka i Kina složile da tema 12. zvaničnog međudržavnog dijaloga, koji danas u Minhenu počinje bude „Građansko i državno pravo u digitalnom dobu“. Uprkos svim ograničenjima: Internet je i u Kini postao novi prostor za diskusiju i razmenu.

„Moramo da duboko udahnemo“

China Internet Kurznachrichtendienst Weibo Internetcafe in Hefei

Kina i internet

Razgovori o vladavini prava vode se na visokom političkom i naučnom nivou. Među učesnicima skupa, oko 100 njih, i ovoga puta nalaze se i ministri pravde obe zemlje. Prvi ovakav dijalog vodila je nekadašnja nemačka ministarka Herta Dojbler-Gmelin 2000 godine. Osvrćući se na ostvareno, ona u imejl korespodneciji sa Dojče veleom pored ostalog navodi: „Potrebno je duboko udahnuti. U zakonima se već dosta postiglo, dok praksa još uvek zaostaje.“

Efikasnost ovog dijalog se uvek iznova kritikuje. Aktivisti za ljudska prava tvrde kako se ova tema zlouptrebljava. Rasprava o ljudskim pravima se time udaljava od očiju javnosti i vodi u jednom forumu zatvorenog tipa, kojeg nazivaju međudržavnim dijalogom. I samoj Kini mogu se čuti takve kritike. Žang Sizi, jedan od najpoznatijih nezavisnih pravnika za Dojče Vele kaže: „Dijalog traje već toliko dugo. Da li ima bilo kakvog efekta? Čak i među pravnicima je ovaj dijalog gotovo nepoznat, a posebno među običnim ljudima.“

Napredak pre svega u privrednom pravu

Frühere Bundesjustizministerin Herta Däubler-Gmelin

Herta Däubler-Gmelin

Specijalista za Kinu Katja Levi, u jednoj studiji od gotovo 400 strana 2010. godine istražila je nemačko–kineski dijalog. Ona priznaje da je došlo do pomaka, pre svega u oblasti privrednog prava. U primeni osnovnih zakona i zaštiti ljudskih prava ova profesorka iz Bohuma  kaže da postoje još velike smetnje.

Prema sopstvenom ustavu, Kina je „socijalistička pravna država“. Međutim, tekst ustava i njegovo tumačenje često se miomilaze u širokom luku. Takva gledišta postoje i u Kini, navodi se u jednoj publikaciji fondacije Hajnrih Bel uoči početka zvaničnog dijaloga. U njoj se nalazi i jedan kritički osvrt naučnika za medije iz Pekinga Hu Jonga na zakone koji regulišu internet u Kini: „Ustav se potcenjuje u odnosu na narodno pravo, a to pravo potčinjeno je birokratskim naređenjima, a naređenja ministarstva ispod su raznih drugih odeljenja. Na kraju funkcioner partije uvek ima poslednju reč.“

Zvanični dijalog Nemačke i Kine ne dotiče se interneta po prvi put. Još 2003 vođenje dijalog na temu „Internet-prava“. Na svojoj internet stranici nemačko Ministarstvo pravde učtivo govori o „sličnostima, ali i produktivnim napetostima“ u pravnom poretku obeju država.

„Produktivne razlike“

Među „produktivnim tenzijama“ u susretu ministarke pravde Sabine Lojthojzer-Šnarerberger sa kolegom iz Kine Songom Dahanom jeste i sudbina 32-godišnjeg uvoznika umetničkih dela Nilsa Jenriha. Ovaj Nemac već mesecima sedi u jednom pekinškom zatvoru bez optužbe. Za šta ga tačno sumjniče još uvek je nejasno, ali puštanje uz kauciju je odbijeno. 

Autori: Matijas fon Hajn / Darko Janjević
Odg. urednik: Jakov Leon