1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kina i Rusija: ko je kome potreban?

Kriza u Ukrajini povod je za zbližavanje Rusije i Kine. Efekti su vidljivi tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina susednoj zemlji. Ipak, odnose Moskve i Pekinga i dalje opterećuju potencijalni konflikti.

Iako su Kina i Rusija uvek zagovarale strateško partnerstvo, između Moskve i Pekinga nikada nije vladalo neko preterano veliko poverenje. To se iz temelja promenilo tokom krize u Ukrajini. Tako barem smatra Čeng Đijaoe sa Narodnog univerziteta u Pekingu: „Ukrajinska kriza promenila je odnose moći u svetu.“ Međusobno poverenje oduvek je bilo problem u odnosima Kine i Rusije, ali je ono zbog ove krize na uzlaznoj putanji.

Peking nije oduševljen ruskim mešanjem u krizu u Ukrajini. To se kosi sa temeljnim postulatom kineske politike o nemešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja. Bez obzira na to, ipak je na kraju za Kineze bilo važnije da pokažu podršku svom „strateškom partneru“ – Rusiji.

Zajednički neprijatelj

Gas Pipeline Ukraine

Dve zemlje su blizu sporazuma o isporukama gasa, ali će gradnja gasovoda trajati godinama

Peking i Moskva u produbljivanju saradnje vide novu šansu za suprotstavljanje velikoj sili – Sjedinjenim Američkim Državama. To se jasno stavlja do znanja i tokom ove posete Vladimira Putina Kini, koja će trajati dva dana, 20. i 21. maja. Profesor Čeng tako kaže da je ova poseta prilika da dve zemlje demonstriraju solidarnost.

Osim toga postoji i interes za privrednu saradnju. Dve zemlje su blizu sklapanja ugovora o velikim isporukama ruskog gasa. To je važan uspeh za kinesku privredu, žednu tog energenta, ali i velika šansa za Rusiju da se oslobodi zavisnosti od Zapadne Evrope. Pregovori traju već deset godina, a glavni kamen spoticanja je cena gasa. Na kraju, čini se da je kriza u Ukrajini bila ta koja je nagnala Rusiju na ustupke.

Dve zemlje planiraju zajedničku izgradnju jednog modela helikoptera i putničkog aviona. Ugovorima koji su već potpisani tokom prvog dana boravka ruskog predsednika, definisano je i zajedničko održavanje vojnih manevara.

Nepoverenje još uvek prisutno

Bez obzira na sve, Peking i Moskva ostaju konkurenti – na primer u Centralnoj Aziji. U Rusiji se s velikom skepsom gleda na kineske investicije u tom regionu na koji Moskva gleda kao na svoje „zadnje dvorište“. Ne gleda se pozitivno ni na ideju Kine da se ponovo izgradi „put svile“ – trgovačka trasa ka Evropi.

Rusija se protivi tome da Kina ulazi u njenu interesnu zonu, tvrdi Sun Hui, ekspertkinja sa univerziteta Ćinjang Normal u Urumćiju. Ona tvrdi da Kina nema ekspanzionističke namere. Ciljevi te zemlje su privredna saradnja i stabilne međunarodne veze.

China Frankreich Wirtschaft Auto Dongfeng Peugeot Citroen Automobilfabrik in Wuhan

Kineska industrija još uvek u velikom usponu

Poremećen balans moći

Sukob interesa u Centralnoj Aziji je dokaz i o promenjenim odnosima privreda. Ranije je Kina zavisila od ruskih isporuka oružja i sirovina. Danas je ona i sama globalni igrač, dok je ruska pozicija, privredno gledano, oslabila.

Dve zemlje potrebne su jedna drugoj, kaže profesor Čeng. Međutim, Moskva ima veći motiv za poboljšanje veza s Kinom. Peking, doduše, želi ruski gas, ali Kina je Rusiji više potrebna nego Rusija Kini. A najvažniji trgovinski partner obeju zemalja ionako se nalazi na Zapadu. Reč je o Evropskoj uniji.