Kina, fudbal i žene

Šezdeset-trogodišnja Berbel Volleben trenira fudbalski tim devojčica u selu Gau-Algeshajm – do pre dve godine u selu je postojao klub samo za dečake.Šestogodišnja Vibke kaže:

„Oduševljena sam što igram u timu.I rado dajem golove“.

Njena majka sedi na klupi na rubu igrališta – obe ćerke, Gerta i Vibke, treniraju u timu i Katja Roleder podržava njihov hobi:

„Mislim da je dobro što to nije nešto svakodnevno.Dopada mi se što nije balet ili plesanje, što već rade sve devojčice, nego nešto pomalo dečački“, kaže majka.

Berbel Volleben koja radi sa devojčicama i sama je počela da igra fudbal u pedesetim godinama prošlog veka ali tada je bila gotovo jedina.Da bi uopšte ušla u školski tim, ženskih naravno nije bilo, morala je da se hrva sa svakim od saigrača.Medjutim, kada je imala 14 godina Nemački fudbalski savez zabranio je da žene igraju i zabrana je ukinuta tek posle 12 godina kada je Vollebenova nastavila karijeru.

Nekoliko stotina kilometara dalje, u Koblencu, desetine fotoreportera i novinara ispratile su nacionalni tim na svetsko prvensto u fudbalu koje danas počinje u Kini.Igračica odbrane Sandra Minert bila je u timu i na prošlom prvenstvu 2003.će kada su Nemice prvi put postale svetske prvakinje.Minertova kaže:

„Prvenstvo 2003.će bilo je ogroman podstrek za ženski fudbal.Mislim da i sada vlada euforija – svi čekaju 10.ti septembar i prvu utakmicu i svi nas podržavaju“, kaže Minertova.

Istina, do pre nekoliko godina nije bilo ni slave, ni euforije.Silvia Najd, koja danas trenira reprezentaciju igrala je u prvoj utakmici ženskog tima 1982.ge protiv Švajcarske i danas se seća:

„Od početka sam u ženskom fudbalu i doživela sam i drugačija vremena.Pre 25 godina pitali su gledaoce na stadionu u Koblencu šta očekuju.I mnogi su odgovarali:“Da vidim šta će biti posle utakmice…I svako je naravno čekao na razmenu dresova i tada je to bilo najzanimljivije“, seća se Silvia Najd.