Kim Dotcom i njegovi piratski milioni

Kim Šmic je osnivač servisa za ustupanje i pretplatu datoteka Megaupload.com. Taj ponuđač više nije dostupan, američke vlasti su onemogućile pristup servisu. Policija je uhapsila Kima Šmica na Novom Zelandu, sada mu preti kazna zatvora od 10 godina.

Američko pravosuđe tereti Šmica za organizovani kriminal. Zahvaljujući internet pirateriji kasirao je više od 175 miliona dolara. Tim novcem je sebi obezbedio luksuzni život na Novom Zelandu. Novac je pristizao sa internet stranice Megauplaod.com, koja je uglavnom nudila mesto za memorisanje. Veliki kompjuteri – serveri – stajali su pre svega u SAD.

Privatni snimci, ali i Hari Poter…

U osnovi nije zabranjeno ponuditi memoriju za podatke. Praktičan primer: Ako je jedan video snimak sa odmora prevelik da bi se poslao mejlom, može se aploudovati na servisu poput Megauplaod. com kako bi se tamo „smestio“. Prijatelji iz celog sveta mogu ponovo da „skinu“ snimak, ako imaju ogovarajući link i lozinku.

Ipak taj princip ne funkcioniše samo sa filmovima sa odmora, već i sa svim drugim podacima: slikama, tekstovima, audio knjigama, igranim filmovima ili muzikom. Mnogi od tih podataka su zaštićeni autorskim pravom što znači da je korišćenje podataka bez odobrenja pravnog vlasnika – ilegalno. Uprkos tome, ti podaci se nalaze kod mnogih ponuđača za čuvanje podataka. I dok jedan video snimak sa odmora interesuje nekoliko prijatelja, milioni ljudi širom sveta žele da pogledaju najnoviji film o Hariju Poteru. I tako se zarađuje novac.

Ko želi da daunlouduje podatke sa Megaupload-a, najpre dobija ograničen pristup tim datotekama. Skidanje materijala traje neobično dugo, često se mora čekati i po nekoliko minuta da bi se došlo na red. Ali ko želi da koristi punu ponudu, mora da plati, kaže urednik kompjuterskog magazina c't Holger Blajh. „Mnogo ljudi bira usluge za koje mora da plati između osam i 10 evra mesečno. Time ima neograničenu propusnu moć i može uvek da skida podatke.“

Osim toga za doživotnu pretplatu plaćalo se 260 dolara. Samo na osnovu toga, prikupljeno je 150 miliona dolara, navodi se u optužnici. Ostalih 25 miliona zarađeno je internet reklamama.

Plaćeni aplouderi

Mnogi korisnici interneta su zainteresovani da pogledaju filmove i serije što je jeftinije moguće. Ali mnogi takođe ne gledaju da li je ponuda legalna il ne. Znači potražnja postoji, ali odakle dolazi ponuda? Ko stavlja ilegalne sadržaje na internet i zašto? Holger Blajh vidi pre svega dve grupe: „Pojedini idealisti se međusobno takmiče ko će brže postaviti na internet najnovije filmove. Oni nemaju nikakvu korist od toga, reč je o slavi.“

Drugu grupu čine pojedinci koji su čak plaćeni od strane ponuđača poput Megaupload-a. „Jedan od principa koji se može zaista prebaciti tim uslugama jeste da oni nagrađuju ljude koji masovno stavljaju velike podatke na veb. Ti ljudi dobijaju premije, povlastice ili poklone. Time se povlašćuju osobe koje postavljaju kopije na tržište.“

Holger Blajh ne veruje da će u slučaju Megaupload-a biti otkrivene sve intrige. „Mnoge korisničke baze podataka su šifrovane. FBI bi na kraju mogao da sazna mnogo manje o strukturama nego što je bilo planirano.“

Pristup servisu Megaupload.com je blokiran. Ipak, desetine drugih ponuđača je još uvek na tržištu sa ilegalnim sadržajima. Blajh kaže: „Megauplod je bio veliki igrač. Imao je oko 180 miliona registrovanih korisnika. Ti servisi će i dalje opstati, i dok drugi budu nestajali, nastajaće novi“, zaključuje Blajh.

Autori: Klaus Jansen / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević