Kazne za nemačke vikend-džihadiste

„Onaj svet je za vernike pravo mesto za život“, piše Filip B. na svojoj Fejsbuk stranici, na kojoj se može videti kako drži kalašnjikov u rukama. Bivši dostavljač pica sebe naziva Abu Osama - otkako je iz nemačkog gradića Dinslaken krenuo u Siriju u džihad. On je islamski, „božiji ratnik“ sa nemačkim pasošem. „Trebalo bi razmotriti da li da se takvim ljudima oduzme naše državljanstvo“, izjavio je potpredsednik stranke CDU Tomas Štrobl u intervjuu za list „Velt“.

Da li radikalni „božiji ratnici“ mogu jednostavno da se ispišu iz državljanstva? „Prema sadašnjem zakonu to nije moguće“, kaže za Dojče vele Katrin Girhake ekspertkinja za krivično iz Regensburga. Da se ministarka pravde Hesena Eva Kine-Herman (CDU) pita, nemački islamisti poput Filipa B, uopšte ne bi smeli da napuštaju Nemačku. „Ne možemo da dozvolimo da mladi ljudi odlaze u inostranstvo sa ciljem da učestvuju u oružanim sukobima“, kategorična Kine-Herman.

Ispis iz državljanstva ili zabrana napuštanja zemlje?

„To su delikatne stvari“, smatra Katrin Girhake. Nemačka mora dobro da preispita na koji način će se postaviti prema džihadistima jer činjenica je da oni spremni na nasilje – kao npr. Filip B. ili bivši berlinski rep-muzičar Deso Dog, koji se priključio borcima ISIS-a – nesmetano mogu da se radikalizuju. Sada učestvuju u „svetom ratu“ i uz to putem interneta vrbuju i druge ljude, i to na nemačkom jeziku.

U Siriji se trenutno bori 320 nemačkih džihadista. U Nemačkoj do sada nije bilo velikih terorističkih napada, ali ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mezjer vidi „konkretnu opasnost“ za Nemačku. Napad na Jevrejski muzej u Briselu opravdava ta strahovanja: napadač je bio državljanin Francuske koji je ratovao u Siriji. Sada raste bojazan od „džihad-turista“ kao što je Filip B. koji bi mogli slične napada da izvrše u matičnoj Nemačkoj.

„Zakon terorističkog kampa“

Irene Mihalic, portparolka stranke Zelenih za pitanja unutrašnje bezbednosti, predloge CDU vidi kao populizam: „Instrumenti krivičnog prava koje imamo sasvim su dovoljni. Naše bezbednosne službe moraju konsekventno da koriste pravne okvire za otkrivanje i sprečavanje teroristički pretnji“, kaže Mihalic za Dojče vele. Za sprečavanje napada postoji Zakon za praćenje priprema za izvršenje teškog protivdržavnog nasilja, poznatiji kao „Zakon terorističkog kampa“, jer podrazumeva nadzor radikalnih ratnika koji se vraćaju sa ratišta.

Prevencija umesto krivičnog prava

Ali na koji način država svoje građane može da zaštiti od islamističkih bombaša-samoubica? Veoma je diskutabilno koje je sredstvo adekvatno za suzbijanje terorizma. Katrin Girhake poziva na zakon o prevenciji i kritikuje državu zbog uzdržanosti. Ako se neko pojavljuje u okruženju propovednika mržnje, spremnih na nasilje i pritom se ustanovi da postoje konkretni planovi za izvršenje napada, sledeći korak bi bio ograničavanje slobode kretanja takvim osobama, koje bi morale redovno da se prijavljuju u policiju, a možda i da se preventivno stave u pritvor.

Na kraju krajeva, država je nemoćna pred stvarima koje se dešavaju o određenim krugovima. „Protiv procesa radikalizacije iznutra pravna država je nemoćna“, kaže stručnjak za krivično pravo Girhake. Država može da utiče na obrazovanje, vaspitanje i socijalnu podršku. „Generalno ne može da se zabrani učešće u nekom građanskom ratu. Ali takve težnje bi mogle pravovremeno da se uoče i moglo bi da se interveniše u okviru postojećeg pravnog okvira.