1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Kazahstan: zemlja nafte i gasa

Posle svetski poznatog filma „Borat“, Kazahstan je bio u centru paznje. Kazahstan je deveta po velicina drzava u svetu , koja je skoro velika kao cela zapadna Evropa. I bogata naftom i gasom.Ipak, pitanje glasi ko od toga profitira? Napsram naftne insutrije koja se razvija stoji siormasno stanovnistvo. Bogatsvo omogucava eliti na vlasti da tu i ostane i dalje sprovodi svoju pseudo demokratiju. Kazahstan je posetila nasa koleginica Daria Bryantseva.

Kazahstan nije samo Borat. Kazahstan je i nafta. I to mnogo nafte. Da li je to dobro ili lose, videce se u godinama koje dolaze. Danas ova bivsa republika bivseg Sovjetskog Saveza profitira od svojih sirovina.

Naftno polje u Usenu, dva sata voznje od ka istoku i gradu Aktu, na Kaspijskom moru. Teritorija koja je zatvorena za publiku. Za novinare se rado prave izuzeci. Smeju cak da se fotografisu i radnici koji tu rade. Dvedesetdevetogodisnji kontrolor na busotini Kanat, smatra da svaki posao mora da predstavlja i zadovoljstvo:

Interesujem se za pumpe. Ali, dobro, to nije bas tako romanticno,ali je vazno. Pritisak mora da bude u redu kako bi sve islo kako treba. Volim naftu, jer sam radnik na ovim poljima. Gradim nedaleko odavde kucu. Kada u Kazahstanu ne bi bilo nafte, trazio bih onda nesto drugo. Ali, mi ovde imamo mnogo nafte i to je dobro.

Ipak, niko ne zna tacno koliko ima nafte u tlu Kazahstana. Rezerve se provcenjuju na 40 milijardi barela. I naravno sada se koristi povoljnost trenutka. Cene nafte su velike,a Evropa trazi nove pouzdane isporucioce. Rast privredne proizvodnje je u Kasmiru prosle godine iznosio u proseku 9,3 odsto. Bruto nacionalni dohodak je iste godine porastao za 10,6 procenata. Kanat Berentaev, ekspert Medjunarodnog centra za problemsku analizu smatra:

Rast od sirovina u principu uvek znaci nesto dobro. Drugo je pitanje kako se postupa sa dobitkom. Najvazniji problem je zasto sirovinske drzave zavise od industrijskih? Svaka drzava dobija svoju, da tako kazem fijoku. Nasa je svrstana u naftnu fioku. I na zalost samo se taj deo privrede intenzivno razvija. I tako ce ova drzava jednom postati siromasna. Od naftnog profita kupuju se stvari u inostranstvu . Sopstvena produkcija ne funksionise.Mora globalno da se misli , a ne samo iz perspektive jedne jedine zemlje.

U Kazahstanu drugi izvori energetski resursi ne mogu ni da se porede sa naftom.

Kazahstan je devedesetih godina vazio kao drzava koja u svetu ima najveci udeo stranih investicija. Naftni i gasni giganti, kao sto su na primer Ssel,Agip,Eni ,Lukoil i Gazprom se godinama angazuju u radovima na dnu kaspisjkog mora. Domaci ekolozi nisu s tim posebno zadovoljni , posebno kada je u pitanju busenje morskog dann. Kaspijsko more je na severu sa dva do 10 metara dubine suvise plitko da bi moglo da se zastiti od zagadjenja. Biolozi strahuju da koncerni novcem beze od odgovornosti i prakticno iza sebe ostavljaju mrtvu zonu. Mels Jeleusisov vodi Ekolosku uniju Kazahstana. 2005.godine se kandidovao na poslednjim predsednickim izborima, ali je dobio malo glasova. On se potpuno angazuje na zastiti Kaspijskog mora:

Strane firme, koje se u svojim domovinama zalazu za ocuvanje zivotne sredine i rade cisto, jer postoje strogi propisi , to kod nas tako ne rade. Jer, nasi organi kontrole jedva da rade.

Kako bi postali malo nezavisniji u odnosu na naftu, ekolozi se angazuju na sirenju koriscenja alterntaivnih energija u Kazahstanu. Voda, Sunce i vetar...toga u ovoj zemlji ima dovoljno.

Zu to jos Kazahstan ostaje u centru geo strateskih ambicija Rusije, Kine, Zapadne Evrope i Amerike. Nafta je za Kazahstan u svemu tome karta koja dobija.