Katastrofalni postupci Zapada | Izbor iz štampe | DW | 06.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Katastrofalni postupci Zapada

Snimak telefonskog razgovora Ketrin Ešton i estonskog ministra spoljnih poslova Urmasa Paeta samo je jedna od tema pisanja nemačkih dnevnih listova. Frankfurter algemajne cajtung donosi analizu politike Zapada.

Na internetu se pojavio snimak telefonskog razgovora između opunomoćenice Evropske unije za spoljne poslove Ketrin Ešton i estonskog ministra spoljnih poslova Urmasa Paeta. Razgovor je vođen 26. februara, kao što piše Cajt. U njemu je Paet izvestio Eštonovu o informacijama koje je dobio od jedne lekarke na kijevskom trgu Majdan. Prema njenom svedočenju, i policajci i demonstranti koje su za vreme demonstracija pokosili meci ispaljeni sa okolnih krovova, žrtve su istih snajperista. Osim toga, novoizabrana vlada ne namerava da istraži ta ubistva, a sve više ljudi smatra da ti snajperisti nisu sledbenici svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, već da su radili po nalogu „nekoga iz nove koalicije“. Prema Paetovim rečima, poverenje u novu vladu u Kijevu je ravno nuli.

EU-Außenministertreffen zur Lage in der Ukraine 03.03.2014

Ketrin Ešton

U međuvremenu je estonsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo da je snimak razgovora autentičan, ali je lekarku o kojoj je reč navodno pronašao britanski Telegraf i ona je za taj list demantovala da je rekla kako su policajci i demonstranti pogođeni istim mecima. Dodala je i da je imala prilike da pregleda samo demonstrante, ali ne i policajce, kao i da je zatražila detaljno forenzičko ispitivanje svakog slučaja. Lekarka je saopštila i da ne deli mišljenje estonskog ministra Paeta da iza napada stoji nova vlada u Kijevu, na šta je Paet rekao da takvo mišljenje nikada nije ni izneo. Osim ove igre „pokvarenih telefona“, i drugi problemi u Ukrajini su bili važne teme nemačke štampe.

Odsustvo elementarne političke pameti

„Koliko je Zapad bespomoćan?“ – pita se u naslovu svog teksta komentator lista Frankfurter algemajne cajtung Frank Liberding. Taj tekst je zapravo reakcija na stavove poznatih gostiju u jednoj diskusiji o Ukrajini emitovanoj na nemačkoj televiziji ARD. Među tim gostima su bili i Evropski poslanik nemačkih Demohrišćana Elmar Brok, dopisnica ruskih novina iz Nemačke Ana Roze, stručnjak za rusku politiku Aleksander Rar kao i bivši američki ambasador u Berlinu Džon Kornblum. Nakon što je Brok u predsedničkoj palati u Kijevu video „policajce sa dugim puškama“, on je odgovornost za to pripisao Viktoru Janukoviču. „I pri tome se“, piše ovaj novinar, „ne čudi tome što su u krvavim danima na Majdanu ubijani i policajci?“

„Eto, takav čovek već mesecima aktivno podržava opozicioni pokret u Ukrajini, pri čemu je istovremeno u EU jedan od najvažnijih protagonista u pregovorima sa Kijevom o budućim odnosima EU i Ukrajine“. „Brok je“, piše Liberding, „karakterističan za katastrofu koja je napravljena u Ukrajini – i to uz odsustvo elementarne političke pameti“. Za to „užasan primer pruža i američki diplomata Džon Kornblum. On do sada nije upadao u oči svojom naivnošću. Tako je u debatama o skandalu sa nadzorom NSA istupao kao trezveni predstavnik velike sile koja ne želi da pokida nit razgovora sa svojim saveznicima. Velike sile špijuniraju, kaže Konrblum. Sada to zna čak i gospođa Ešton. Ali sinoć je ovaj vrhunski diplomata neočekivano postao predstavnik modernog civilnog društva koje nikada nije čulo za interese i računice moći, ali zato heroja civilnog društva po imenu Edvard Snouden želi da izvede pred sud kao izdajnika.“

Poguban izvoz zapadnih pojmova o vrednosti

Džon Kornblum, bivši ambasador SAD u Berlinu

Džon Kornblum, bivši ambasador SAD u Berlinu

Evropska unija i NATO žele samo dobro. – Kornblum je to zaista rekao. Dodao je i da je trgovinski sporazum EU i Ukrajine trebalo da donese slobodu Ukrajini. On otpor Rusije može da shvati samo kao njenu zaostalost. Na kraju je je Kornblum pokušao da delegitimiše sve interese Rusije kada je reč o susednoj Ukrajini i da diskredituje Rusiju kao međunarodnu silu. Ono što nije primetio jeste da se na taj način nije postupalo ni prema komunističkoj nomenklaturi bivšeg Sovjetskog saveza. Čak je i ona - s onu stranu svih ideoloških i moralnih razlika – shvatana kao ozbiljan trgovinski partner. Inače bi svet odavno nestao u atomskom ratu.“

„Zato nije nikakvo čudo što je (Aleksander) Rar sa svojim pokušajima da objasni rusku politiku delovao usamljeno sa svojim upozorenjima. Brok ga je čak optužio da širi rusku propagandu... Značajan broj zapadnih političara se jednostavno odučio od gledanja na svet drugim očima. Sopstvene društvenopolitičke ideje su im postale jedina mera političkog delanja. A ta ideja izvoza zapadnih pojmova o vrednosti u Irak i Avganistan je već doživela katastrofalan brodolom.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković