Kastro se povlači

Sa samo 113 lako naoružanih pobunjenika Fidel Kastro je 1953.će godine napao drugu po veličini kasarnu diktatorskog režima i preživeo.

Njegove snage pretrpele su 1958.me velike gubitke prilikom iskrcavanja na Kubu – sa samo 20 saboraca počeo je gerilsku borbu protiv ditatora Batiste – i preživeo.Kao što je preživeo i desetine pokušaja atentata – prema zvaničnim podacima čak stotine – ravno šest stotina. I nije brinuo zbog toga: „Pošto nisu imali sreće i nisu uspeli, sada me proglašavaju teško bolesnim ili mrtvim.I tako mi prave problem: kada jednog dana zaista umrem niko mi neće verovati“, kaže Kastro. Kastro, šarmer i šaljivdžija Kažu da su ga žene volele.Muškarci su ga sledili.Bar oni siromašniji Kubanci – oni bogati pobegli su posle revolucije u SAD. Poslednji su otišli kada je 1961.ve Kastro antifašističku revoluciju pretvorio u socijalističku: „To je socijalistička i demokratska revolucija običnih ljudi, podignuta od običnih ljudi za obične ljude.I spremni smo da damo živote za tu socijalističku revoluciju.Radnici i seljaci, žene i muškarci spremni su da je brane do poslednje kapi krvi“, poručivao je Kastro. Doživeo - desetoricu američkih predsednika Sin imućnog veleposednika postao je komunistički vodja, više od četiri decenije kasnije odlazi kao poslednji dinosaur te vrste, u vreme kada je istočni blok odavno prošlost. Kastro je doživeo desetoricu američkih predsednika - čovek je koji je najduže na vlasti u svetu.Celog života SAD su mu bile glavni neprijatelj, ali i najbolji izgovor.Pretnja sa severa i blokada bili su mu krivi za sve greške u privredi, za nestašice struje, oronule gradove, siromaštvo.Ko se usudio da posumnja mogao je da računa na mnogo zatvorskih godina.Maksimo lider nije trpeo one koji su drugačije mislili. Fidel Kastro obezbedio je svom narodu zdravstvenu zaštitu, osnovnu ishranu i pismenost, ali i tlačenje, samovolju, tutorstvo i - bezbroj parola.