Kasno uočen desni ekstremizam
Toga još nije bilo: u zvaničnom izveštaju nemačke vlade o razvoju događaja na prostoru bivšeg DDR-a nema zataškavanja problema. Govori se o ozbiljnim pretnjama desničarsko ekstremističkih struktura. O opasnosti od smeđe aveti (smeđe, braon, kao boja nacista) kojoj su prepušteni čitavi gradovi i sela. O tome da je za istočnu Nemačku mnogo toga na kocki. Opunomoćenica vlade za pitanja istoka Nemačke Iris Glajke, otvoreno govori da je tokom njenih poseta inostranstvu, kao nedavno u SAD, često otvoreno pitaju da li mirne savesti može da se investira na istoku zemlje. Ili da li stranci tamo jednostavno nisu poželjni. Glajke kaže da takva strahovanja ne može u potpunosti da opovrgne.
Slaba privreda kao opravdanje za sve
Sigurno je da i 26 godina nakon ujedinjenja Nemačke, istok zemlje i dalje uveliko zaostaje. Privreda je slaba, mnogi mladi ljudi odlaze. Privreda je usitnjena, gotovo da nema velikog, centralnog koncerna. Nezaposlenost je zato veća nego u zapadnom delu zemlje, a perspektive su slabije. Takvo stanje stvari dugo je služilo kao objašnjenje za jačanje desničarskog ekstremizma.
Dugo vremena taj problem je jednostavno bio porican. Legendarna je izjava bivšeg premijera Saksonije Kurta Bidenkopfa, da je njegova pokrajina imuna na desničarsk ekstremizam. Ostali političari različito su govorili o problemu, kako sa desnicom, tako i sa levicom – kao da su levičarski ekstremisti na istoku zemlje zaista neka relevantna većina.
U izveštaju se jasno kaže da tamo gde se pojavljuje mržnja prema strancima – poput one ispred domova za azilante – za razliku od zapadne Nemačke, nedostaje protest građanske sredine. Naprotiv, napade na migrante ta sredina često tiho, a ponekad otvoreno podržava. I sada se u izveštaju vlade otvoreno kaže da se mržnja prema strancima poslednjih godina povećala, posebno nakon izbijanja izbegličke krize. Ne izostavlja se ni podatak da je pritom broj stranaca na istoku veoma mali.
Opasnost konačno uočena
Ovakav jasan izveštaj je dobar, ali ostaje gorak ukus da je analiza usledila tek sada, pre svega zato što su koalicione stranke (CDU i SPD) sada ugrožene uspesima desničarsko-populističke Alternative za Nemačku (AfD) na istoku i što gube izbore. Sada je potrebna brza akcija: više novca za inicijative protiv desnice, više policije, jasniji stav pokrajinskih vlada i premijera, koji zbog straha od svojih građana često naginju tome da ulepšaju stvarnu situaciju u njihovim pokrajinama. Prvi korak je već napravljen. Priznanje da na istoku postoji velika opasnost po društvo od ekstremne desnice. Sledeći i odlučujući korak bio bi: konačno nešto preduzeti protiv toga.