1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kasetna municija: oružje protiv civila

Kasetna municija pre svega ugrožava nedužne civile, zajednički je stav većine učesnika beogradske Konferencije država žrtava kasetne municije.

default

Neeksplodirana kasetna municija izgleda privlačno za decu. Čišćenje terena je gotovo nemoguće. Tamo gde su bačene kasetne bombe, civilni život i privreda odumiru. 1999. takve bombe su padale i na Srbiju i Kosovo

Beogradskoj konferenciji ne prisustvuju predstavnici proizvođača i korisnika kasetne municije, pre svega SAD, Rusija i Kina, ali su njeni učesnici izrazili optimizam u pogledu uspeha Oslo procesa; učesnici iz preko 40 zemalja raspravljali su pre svega o načinima pomoći žrtvama kasetne municije, o čišćenju ostataka neeksplodirane municije, i zabrani distribucije kasetne municije. Posebno se naglašava da se ta municija pokazala kao veoma neefikasna, i da najviše štete nanosi samo nedužnim civilima. Po rečima Lensa Klarka, koordinatora Kancelarije UN u Srbiji, više od 13.000 ljudi su žrtve kasetnih bombi, od kojih su 3000 deca.

Srbija je najdirektnije ugrožena kasetnom municijom tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić podseća da je na Srbiju bačeno oko 350.000 komada kasetne podmunicije, i da je na više lokacija kontaminirana površina od oko 23 kvadratna kilometra. NATO je prošle nedelje dostavio Srbiji podatke o lokacijama na kojima je ova municija korišćena, ali stručnjaci upozoravaju da ti podaci nisu kompletni jer nedostaju nazivi mesta koja su gađana, sa procenama zagađenosti površina. Novac za skupo čišćenje terena, koje bi koštalo oko 20 miliona evra, predstavlja pri tome jedan od glavnih problema, kaže za Radio Dojče Vele Jelena Vićentić iz Norveške narodne pomoći:

„Republika Srbija nažalost nije imala budžet za razminiranje, budžet za uklanjanje neeksplodirane kasetne municije, ali u kombinaciji svih ovih faktora koje sam nabrojala, da imamo više podataka, da će biti obavljeno izviđanje, samim tim kada i teritorije koje su zagađene budu jasno izdefinisane, biće i donatorima jasnija slika za šta daju novac, u šta ulažu, tako da i po tom pitanju mislim da treba da budemo optimisti“.

Branislav Kapetanović, bivši deminer Vojske Jugoslavije, koji je izgubio obe ruke i noge tokom uklanjanja kasetnih bombi, u izjavi za Radio Dojče Vele kaže da zaostala kasetna municija na teritoriji Srbije i dalje predstavlja veliku opasnost:

„Znači, mi smo ne štedeći naše živote išli i borili se protiv tih kasetnih bombi da ne bi znači neko od civila stradao. One su žute boje i veoma su privlačne ovako, i dete malo koje priđe ono vidi onako žuto kao igračka neka, i pipne i dolazi do detonacija. Tako da najviše stradaju znači ti nedužni civili koji nemaju veze znači sa ratom i politikom“.

Srbija nema tačne podatke o broju žrtava kasetnih bombi. Kao jedna od najvećih žrtava od ove municije u regionu, Srbija očekuje da će naredna bečka konferencija u decembru doneti jednu međunarodnu konvenciju koja bi značila kraj ovog oružja. Sporazum bi trebalo da bude spreman za potpisivanje do kraja 2008. godine.

  • Datum 04.10.2007
  • Autor Ivica Petrović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bmda
  • Datum 04.10.2007
  • Autor Ivica Petrović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Bmda