Kaseta doživljava renesansu | Mozaik | DW | 20.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kaseta doživljava renesansu

Na međunarodnoj sceni se pojavila pre 50 godina i odmah je dovela do revolucije u popularnoj muzici. Audio kaseta slavi 50 rođendan i mnogi u doba potpune digitalizacije priželjkuju njen povratak.

Jedno treba priznati: kaseta s današnjeg gledišta i nije bila neko čudo tehnike. U zavisnosti od kvaliteta (tj. cene) šum pri reprodukciji je ponekad nadjačavao snimljeni materijal, mehanički problemi su svako malo prouzrokovali pravu „salatu“, a vremešne kasete su i najfiniji ton pretvarale u nesnosno zavijanje. Pa ipak, kaseta je izazvala revoluciju na tržištu pop muzike, a na njoj su odrasle čitave generacije. Uprkos tome što slavi pola veka postojanja, što je za neki medij veoma mnogo, kaseta doživljava novo „proleće“. Mixtape-žurke niču poput pečuraka posle kiše, a potražnja za kasetama ponovno raste.

Dobra kaseta za uspešnu zabavu

Jan Drez

Jan Drez

Veterani „kasetaške“ scene danas sa zadovoljstvom prate povratak plastične kutijice sa magnetnom trakom. Novinar i autor knjige „Kasetofon“ (Kassetendeck) Jan Drez u razgovoru za Dojče vele podseća na ulogu koju su kasete odigrale na svom početku, kada se snimalo sa radio programa (nezaobilazni Radio Luksemburg koji je prvi puštao najnovije muzičke trendove). Oni napredniji snimali su čak i radio-drame ili kvizove. Bila je stvar prestiža to ko će na neku žurku da donese kasetu sa najuspelijim miksom.

To malo tehničko čudo, koje je, za razliku od gramofonske ploče svako kod kuće mogao da snimi (a ponekad i da distribuira), od samog početka nije odgovarala zaštitnicima autorskih prava. Za njih je kaseta bila i ostala delo „pirata“ koji umnožavanjem zaštićenog materijala kradu hleb kompozitorima i autorima. Borba je trajala sve dok se GEMA (nemački SOKOJ) nije sredinom 80-ih godina prošlog veka izborila da se na svaku prodatu kasetu doda nadoknada za autorska prava. Visina nadoknada zavisila je od dužine kasete pa se tako, recimo, za onu od 60 minuta plaćalo 19 pfeninga. Današnja borba zaštitnika autorskih prava protiv digitalnih medija i internet-platformi, dokazuje da se istorija ponavlja, samo su objekti napada drugi.

„Home taping is killing music“

Medijska kampanja muzičke industrije iz osamdesetih u obliku nalepnica sa natpisom „Home taping is killing music“ bi bez problema mogla da se nađe i na današnjim nosačima zvuka. Pritom poznavaoci scene poput Jana Dreza tvrde da snimanje kućnih kompilacija ne utiče negativno na prodaju originalnih nosača zvuka. Drez se u svojoj knjizi osvrće i na različite uloge koje je kaseta odigrala na istoku i zapadu Evrope. Osim činjenice da se na istoku kontinenta (gde je, bar što se tržišne ekonomije tiče, spadala i bivša Jugoslavija) mnogo teže se dolazilo do kvalitetnih kaseta i da su one bile znantno skuplje nego na Zapadu (pa su tu značajnu ulogu odigrali rođaci na privremenom radu), mala traka je odigrala i značajnu ulogu u širenju „kontrarevolucionarnih“ ideja.

U zemljama u kojima posle Drugog svetskog rata nije zavladala demokratija i pluralizam, mladi bendovi van prihvatljivih društvenih treendova, teško su dolazili do ugovora za snimanje ploča u državnim, partijski kontrolisanim preduzećima. Časni izuzeci postoje, poput mnogih bendova jugoslovenskog novog talasa koji su nekako pronašli put do državnog izdavača. Onima koji nisu bili te sreće, preostalo je snimanje pomoću kućnih kasetofona u sopstvenom podrumu. Režimima, poput onog istočnonemačkog, isto tako nije odgovaralo da mladi snimaju programe zapadnonemačkih radio-stanica i da kasnije ti snimci kolaju među mladima šireći „ideološki opasan materijal“.

U kasetofonu i u galeriji

Salata od trake

Salata od trake

Danas kaseta doživljava pravu malu renesansu i to ponovno u subkulturnom podzemlju. Poznati nezavisni DJ-evi šalju svoje kasete na festivale, a kasete s poznatog festivala „Melt!“ odavno kruže scenom i u imaju kultni status. Neke od njih mogu da se, da ironija bude veća, digitalno „skinu“ sa stranica festivala.

Ali kaseta je i kao simbol otpora digitalizaciji zauzela istaknuto mesto u današnjoj pop-kulturi. „Kaseta je preživela ne samo kao upotrebni već i kao umetničkih objekat“, kaže Jan Drez. Bilo kao nalepnica, motiv za majice, ali i kao umetnički objekat – kaseta je sveprisutna. „Mnogi umetnici su od starih kaseta napravili umetnička djela koja se izlažu širom sveta. Berlinski umetnik Gregor Hildebrant specijalizovao se za takva dela i među njegovim najvećim poklonicima su i članovi benda 'Bisti bojs' (Beastie Boys)“, kaže Drez. Kaseta i dalje živi, uprkos 50 rođendanu, u klubovima i u umetničkim galerijama.

Autori: Koni Paul / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković