Karneval – veliko slavlje, odličan biznis | Mozaik | DW | 07.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Karneval – veliko slavlje, odličan biznis

Nemački karnevalisti troše za organizovano veselje skoro dve milijarde evra, od kostima do hotela za prenoćište. Utočišta karnevala poput Kelna raduju se dodatnim porezima. Karneval u Nemačkoj je milijardski biznis.

Karneval u Nemačkoj nazivaju petim godišnjim dobom. U zapadnim krajevima oko Kelna počinje uvek 11. novembra u 11 sati i 11 minuta. Ipak, vrhunac je u februaru ili martu, ove godine je početak sedmodnevnog ludila upravo danas. Dok se većina ljudi maskira i slavi, oni najpreduzimljiviji broje zaradu.

Obrt od dve milijarde evra

„Trenutno odavde polazi između 40 i 50 kamiona“, priča Ingmar Joco, šef skladišta u preduzeću Keler. Objašnjava da kamioni idu za Keln, Berlin, Minhen. Ova firma iz Bohuma naime prodaje karnevalsku opremu – kostime, perike, šešire i sve što je potrebno za dane ludovanja. Stručnjak za marketing Jan Vizeke, profesor na Univerzitetu u Bohumu, kaže da je karneval u Nemačkoj kao marka bez konkurencije. „Njeno jedinstveno obeležje jeste pre svega kostimiranje. Možda je konkurencija karnevalu Noć veštica, ali to se u principu ne može porediti.“

Prema podacima Saveza nemačkog karnevala, godišnji prihod od karnevalskih artikala i kampanja iznosi skoro dve milijarde evra. Savez ima oko 2,6 miliona karnevalskih luda (kako se ovde nazivaju karnevalisti) organizovanih u 4.700 udruženja. Ali nisu oni jedini koji troše novac. Utočišta karnevala poput Kelna, Diseldorfa ili Majnca, privlače milione posetilaca, čime se novac sliva u kase hotela i gastronoma. Jan Vizeke ističe da su turisti veliki izvor prihoda u gradovima u kojima se slavi karneval.

40.000 ljudi živi od karnevala

U Kelnu slavlje luda donosi u proseku oko 460 miliona evra. Od toga 165 miliona odlazi na prihode u gastronomiji i hotelijerstvu. Za kostimiranje Kelnjani troše oko 85 miliona evra. Ali i grad Keln i obližnje opštine se raduju karnevalu – uostalom i oni kasiraju tokom „Petog godišnjeg doba“ oko pet miliona na dodatne trgovinske poreze.

Karneval takođe stimulativno deluje i na prihode proizvođača slatkiša. Samo u Diseldorfu karnevalska udruženja podele ludama oko 45 tona slatkiša. U međuvremenu oko 3.000 nemačkih preduzeća sa više od 40.000 zaposlenih živi cele godine od biznisa sa karnevalom. To nije nikakvo iznenađenje, smatra ekonomista Vizeke: „Pripreme dugo traju. Nema mnogo meseci u kojima se ne slavi karneval. U tom smislu je za neke branše karneval priredba koja traje cele godine.“

Autori: Klaus Dojze / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević