Karlova nagrada britanskom istoričaru

Britanski istoričar i novinar Timoti Garton Eš svrstao se među redove slavnih dobitnika međunarodne Karlove nagrade Ahena, a među njima su i papa, holandska kraljica Beatriks, Henri Kisindžer, Valeri Žiskar Desten, Fransoa Miteran i Helmut Kol. Od 1950. godine, tom nagradom se ukazuje čast pojedincima i institucijama za vanredni doprinos Evropi i evropskom jedinstvu. Nagrada je najviše priznanje te vrste i nema novčanu vrednost.

Timoti Garton odlučni je protivnik Bregzita. Bio je strastveni borac za ostanak Velike Britanije u Evropskoj uniji i dan referenduma u Velikoj Britaniji, 23. jun 2016, doživljava kao „najveći poraz svog političkog života“. Timoti Garton zalaže se za bliske odnose Velike Britanije i EU i posle „bregzita“. Kao istoričar, on proces evropskih integracija vidi kroz prizmu dugoročnih složenih odnosa, a ne kao niz dnevno-političkih događaja. Taj 61-godišnji naučnik „kontrira populistima“, navodi se u saopštenju odbora koji dodeljuje nagradu i dodaje: „On pritom daje važan podsticaj za očuvanje naših vrednosti kao što su sloboda, mir i demokratija, kao i istinitost, tolerancija, pravda i samoopredeljenje.“

Disidenti u komunističkim centralnoj Evropi

Timoti Garton Eš rođen je u Londonu 12. jula 1955. Nakon završetka studija istorije na Univerzitetu Oksford, istraživanje nemačkog otpora Hitleru u okviru doktorskih studija, dovelo ga je kasnih sedamdesetih u Berlin. Bio je fasciniran pitanjem: Kako neko postaje borac u pokretu otpora, a neko drugi kolaboracionista? „Na kraju se nisam bavio nemačkim otporom, jer sam otkrio sam da iza Berlinskog zida, u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, žive ljudi koji su u istoj dilemi – između otpora i saradnje s vlastima. Tako sam, umesto doktorske disertacije o Berlinu pod Hitlerom, napisao knjigu o Berlinu pod Honekerom. Potom sam se bavio disidentima u komunističkoj centralnoj Evropi i pratio ih po trnovitom putu do oslobođenja“, rekao je Garton Eš.

Istraživanja u vremenu Hladnog rata

Između Varšave, Praga, Budimpešte i Berlina, Britanac je vodio razgovore s intelektualcima i vodećim političarima i postao jedan od najvažnijih hroničara godina dolaska slobode u 1989. i 1990. Svojom knjigom „Jedan vek je smenjen“, 1990. je preko noći postao poznat u Nemačkoj, a monumentalno delo „U ime Evrope“ objavljeno tri godine kasnije, donelo mu je svetsku slavu.

Garton Eš vodio je opsežne razgovore sa gotovo svim važnim akterima tokom pola veka nemačke politike u kontekstu konfrontacije Istok-Zapad – na primer, s kancelarima Vilijem Brantom, Helmutom Šmitom i Helmutom Kolom, ali i sa liderima SSSR-a Leonidom Brežnjevim i Mihajlom Gorbačovim. Takođe, koristio je sve dostupne materijale, čak i tajne dosijee Štazija.

U svojoj najnovijoj knjizi „Sloboda govora“, Timoti Garton Eš prošle godine je napisao strasni pledoaje za slobodu govora, za otvoreni diskurs i jačanje civilnog društva. Profesor Eš od 1990. predaje savremenu evropsku istorije na koledžu St. Antoni u okviru univerziteta Oksford. Pored svog naučnog rada, redovno piše kolumne u britanskom listu „Gardijan“ i angažuje se u akademiji nauka Berlin-Brandenburg.

jhi/bb/dr (epd/karlspreis.de)