„Karaoke kultura“ Dubravke Ugrešić | Mozaik | DW | 11.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

„Karaoke kultura“ Dubravke Ugrešić

Hrvatska autorka Dubravka Ugrešić dobitnica je ovogodišnje nagrade za esejistiku „Karl Ameri“. Ona će joj biti uručena danas (11.10.) u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Frankfurtu.

U nagrenoj zbirci „Karaoke kultura“ (u Srbiji objavljenoj pod imenom „Napad na mini bar“), autorka opisuje moderan, digitalni svet sa svim problemima i vrtlozima, i na malim primerima pokazuje kuda nas vode „razulareni mediji.“ Ipak, čitanje njenih tekstova pričinjava zadovoljstvo, pošto je Dubravka Ugrešić majstor oštrog vica, iako ponekad smeh zastane u grlu. O tome razgovaramo sa Mirjanom Vitman, prevodiocem ove zbirke eseja na nemački jezik.

Prevodioci Klaus i Mirjana Vitman

Prevodioci Klaus i Mirjana Vitman

DW: Vi i vaš suprug Klaus Vitman preveli ste ovo delo. Uloga prevodioca sigurno nije za nipodaštavanje. Bez prevoda, delo ostaje nepoznato, a dobar prevod je i te kako bitan za poznavanje knjige i pisca uopšte u inostranstvu. Kako ste se vi odlučili za prevod ove knjige?

Mirjana Vitman: „Slažem se sa ovom vašom primedbom i htela bih samo da dodam da bez dobrog originala nema dobrog prevoda.“

Šta je za vas bilo presudno kada ste se odlučili za prevod ove knjige?

„Nas dvoje već više godina prevodimo dela Dubravke Ugrešić. Ona je imala svog stalnog prevodioca, to je bila Barbara Antkovijak koja je, usred prevoda jednog romana, preminula, a mi smo preuzeli taj rad, što nije bilo baš prijatno. Mi jesmo poštovali njen rad, ali u nekim stvarima se nismo slagali. S druge strane, nismo znali da li ćemo da odgovorimo njenom standardu. Međutim, posle smo se navikli i ovo je sada već treća njena knjiga koju smo preveli.“

Pevati kao Frenk Sinatra i biti Napoleon

„Karaoke kultura je zbirka eseja. Mnogi od njih su izašli u publikacijama u Švajcarskoj i u Nemačkoj, u novinama. Mi smo neke od njih već poznavali. To je knjiga od jedno 400 stranica, od čega preko sto stranica zauzima naslovni esej. To je najduži esej, a ono ostalo su jedno tridesetak eseja na razne teme. Dubravka Ugrešić žigoše, u stvari, sadašnji, moderni život; digitalni svet. Meni je u stvari najinteresantniji esej upravo 'Karaoke kultura' To je nešto fenomenalno. Interesantno je da je ta knjiga izašla i u Beogradu i u Zagrebu, 2010. U Beogradu ju je objavila 'Fabrika knjiga', a u obe zbirke je naslov 'Napad na mini bar'. To je naslov jednog od tih eseja.“

Dakle, oni su izdvojili jedan drugi esej za naslov knjige?

Nagradu „Karl Ameri“ inicirao je Robert Menas i dotirana je sa 12.000 evra. „U svojim esejima, autorka se ističe briljantnim intelektualnim analizama problema koji se tiču svih nas“, navodi se između ostalog, u obrazloženju žirija.

Nagradu „Karl Ameri“ inicirao je Robert Menas i dotirana je sa 12.000 evra. „U svojim esejima, autorka se ističe briljantnim intelektualnim analizama problema koji se tiču svih nas“, navodi se između ostalog, u obrazloženju žirija.

„Da, tačno, a stavili su 'Karaoke kulturu' na poslednje mesto. U Nemačkoj je učinjeno obrnuto. Meni je to veoma interesantno. Autorka polazi od japanske društvene igre karaoke. Tu laici pevaju na reči, poznate šlagere i, u stvari, ulaze u ulogu čuvenih zvezdi. Tu svaki laik može da se profiliše i da peva kao Frenk Sinatra, makar nemao sluha. Dubravka polazi od toga, da bi kasnije pronašla slične pojave i u drugim segmentima života – pronalazi imitatorske pojave u raznim domenima. Na primer, u vašarskoj igri kada čovek ima na panou sliku, lik Napoleona, a on s druge strane proturi glavu i izgleda kao da je on sam Napoleon. To je već jedna imitacija, uskakanje u tuđu ulogu.“

Original i kopija?

„Da, ili recimo početkom prošlog veka bilo je dosta literature na temu dvojnici. Ili recimo gobleni – gobleni su isto imitacija. Ili grupe mladih koje se oblače u kostime Mange ili Anime i tako šetaju gradom ili sajmovima knjiga. To je vrlo interesantno, to šta je ona pronašla i šta je supsonirala pod pojam Karaoke kultura. U tom sklopu ona žigoše i digitalnu tehniku koja svakom laiku pruža priliku da se samoinscenira. Više se ne traži talenat i originalnost, nego svako može sve.“

Hrvatsko-srpski prevod

Vi ste knjigu prevodili sa hrvatskog. Da li osećate razliku kada prevodite sa hrvatskog u odnosu na srpski. Kako vama to pada?

„Pre svega ja spadam u onu generaciju koja zna i srpski i hrvatski, kad se to još zvao zajedničkim imenom srpsko-hrvatski jezik. A drugo, ja smatram da je vrlo važno da prevodilac diše istim ritmom kao autor, da se slikovito izrazim; da je mnogo važnije da uđe u njegov mentalitet, u njegov način mišljenja, nego da gleda da li se nešto sada zove vlak ili voz ili tjedan ili nedelja.“

Pogotovo ako se dolazi iz Bosne ili tačnije iz Sarajeva, odakle ste vi došli

(Smeh…)

Koja biste dela sa prostora bivše Jugoslavije, koja će biti predstavljena na sajmu u Grankfurtu, još izdvojili. Da li će neko privući pažnju?

„To se nikad ne zna. Ove godine, to je poznato, nema ni jednog književnika na sajmu, na srpskom štandu. Ali biće knjiga sigurno. (…) Ja u poslednje vreme forsiram mladog Vladimira Kecmanovića. On ima jedan svojevrsni stil i toplo preporučujem jednom izdavaču njegovu knjigu 'Sibir' u kojoj on opisuje druženje Srba i Hrvata mafijaša. I tu se oni vrlo dobro slažu i razumeju, i jezik i ostalo… To je vrlo popularno.“

Želimo vam da neki izdav zaista prihvati tu knjigu, a vi njen prevod. Pozdravite Dubravku Ugrešić na sajmu i čestitajte joj na nagradi.

Autorka: Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković