Karadžić od žrtava pravi počinioce

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik):

„Slično Hitlerovom ’od pet sati i četrdeset pet minuta paljba se uzvraća’, počeo je Radovan Karadžić svoju odbranu pred Tribunalom UN za ratne zločine - izvrtanjem istorijske istine. Što pokazuje da je rat bivšeg predsednika bosanskih Srba možda prošao pre 15 godina, ali da je ovo suđenje stvar budućnosti. Pomirenje u bivšoj Jugoslaviji će, baš kao i država Bosna i Hercegovina, ostati samo fragmentarno dokle god se ne zadovolji istina. I to tako da vinovnici najgorih zlodela budu osuđeni. U tu istinu neosporno spada i činjenica da hrvatski nacionalizam u svom fanatizmu ni po čemu nije zaostajao za srpskim, kao i da su se sve zaraćene strane uprljale krvlju dece svojih komšija, krvlju svojih koleginica, ili timskih drugova (...) Sada tužioci treba da pobiju Karadžićeve laži. I to tako da se prema merilima pravne države on oštro kazni.“

Sarbriker cajtung (Sarbriken):

„Optuženi se sam razotkrio. Priča o zlim susedima je isto toliko nedovoljno istorijski potkrepljena koliko i njegova tvrdnja da je NATO izmislio zlodela da bi mogao da njegovu zemlju pretvori u prah i pepeo. I pored toga, Tribunal mora biti oprezan. Ukoliko Karadžiću zaista uspe da preuzme režiju, kredibilitet ovog suda će biti doveden u pitanje.“

Lauzicer rundšau (Kotbus):

„Ukoliko Karadžiću uspe da se ovakvim obrascem u argumentovanju opere od krivice i odgovornosti, sama ideja međunarodnih tribunala za genocide i zločine protiv čovečnosti će još dugo biti obezvređena. Tada više nijedan ratni zločinac ovog sveta neće morati da se plaši jednog takvog suda.“

Rajniše post (Diseldorf):

„Karadžićevo drsko izvrtanje istine odgovara duhu koji je u Republici Srpskoj i matici Srbiji još vrlo rasprostranjen. Tamo Karadžić za mnoge ostaje heroj. Kao i njegov nekadašnji mentor Slobodan Milošević, i Karadžić je do sada učinio sve u cilju otezanja suđenja u Hagu i njegovog korišćenja u svrhe nacionalističke propagande. Milošević je umro u zatvoru. To ne sme još jednom da se desi. Jer, suđenje Karadžiću bi moglo biti poslednja šansa da se donese pravda članovima porodica žrtava rata u Bosni i Hercegovini. Tribunal je, međutim, već promašio cilj postavljen još prilikom njegovog osnivanja: on je trebalo da doprinese pomirenju na Balkanu. Ali, većina kosovskih Albanaca, Hrvata i bosanskih muslimana Srbe još uvek smatra neprijateljima...“

Zidojče cajtung:

„Kada neko od žrtava pravi počinioce (zločina), onda je to poseban vid vređanja tih žrtava. Vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić zato dobro zna šta radi kada masakr u Srebrenici i 44 meseca opsade Sarajeva proglašava za srpski odbrambeni rat. Time on rodbini hiljada ubijenih muslimana poručuje da nemaju pravo na pravdu. Optuženi Karadžić se pred Tribunalom Ujedinjenih nacija za ratne zločine proglasio za tužioca. Jasno je da od njega ne treba očekivati priznanje krivice (...) Suđenje Karadžiću ne bi trebalo da traje tako dugo kao suđenje Miloševiću. Postoje desetine hiljada strana dokaznih materijala, video-snimaka, fotografija, svedoka, koji jasno ukazuju ko je u ovom ratu bio agresor a ko žrtva. To danas zna i većina Srba. Zato Karadžić više ne može da postane heroj.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković