1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Karađorđevo u haškim klupama

Na šest procesa u Haškom tribunalu 13 svedoka je sa različitih stanovišta govorilo o dogovoru između Miloševića i Tuđmana u Karađorđevu. Bile su to mahom visoke političke i vojne ličnosti bivše SFRJ.

default

Tuđman je Pediju Ešdaunu 1995. tokom ručka u Londonu na jelovniku nacrtao mapu podeljene BiH

O težnjama ka podeli Bosne i Hercegovine i u vezi s tim sastanku u Karađorđevu, prvi put je bilo reči krajem prošlog veka - 1998. godine - na suđenju generalu Tihomiru Blaškiću, optuženom za zločine HVO u Srednjoj Bosni. O tom čuvenom sastanku govorio je u martu te godine zaštićeni svedok, za kojeg se kasnije ispostavilo da je bio Stjepan Mesić, bivši član Predsedništva SFRJ. Njegovo tadašnje svedočenje bilo je zatvoreno za javnost.

Svedok odbrane na istom tom suđenju, profesor Dušan Bilandžić je svaki srpsko-hrvatski dogovor na visokom nivou o podeli BiH poricao pred sudijama, ali ne i u intervjuu zagrebačkom nedeljniku „Nacional“, objavljenom pre svedočenja.

Sporazum koji je sprovodio Blaškić

U završnoj reči na tom suđenju, tužilac Greg Kiho je rekao da su Milošević i Tuđman postigli „tajni sporazum“ o podeli Bosne i Hercegovine, a sprovodio ga je optuženi Blaškić, koji je, zajedno s mnogim drugima, bio „oruđe Tuđmanove politike“.

Kroatischer Historiker Dusan Bilandzic

Dušan Bilandžić bio je svedok na suđenju generalu Tihomiru Blaškiću

Od „opsesije“ o podeli Bosne Tuđman nije odustajao ni do kraja rata. U maju 1995. godine, po svedočenju britanskog političara i kasnije visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Pedija Ešdauna, Tuđman je na jelovniku jednog svečanog ručku u Londonu, nacrtao, sasvim provizorno, mapu BiH, podeljenu prema dogovoru s Miloševićem. Tuđman je tom prilikom rekao Ešdaunu da u Bosni i Hercegovini neće ni biti „muslimanskog dela“, jer će muslimani postati „element hrvatske države“. Taj jelovnik je kao dokazno sredstvo i danas u arhivi Haškog tribunala, a o njemu je Ešdaun svedočio i na suđenju Radoslavu Brđaninu i Slobodanu Miloševiću.

Blaškićev branilac, zagrebački advokat Anto Nobilo u svojoj završnoj reči nije poricao da je Franjo Tuđman „zastupao ideju podele Bosne“, mnogo pre rata kao istoričar, a zatim i kao predsednik Hrvatske. Obnavljanje Hrvatske Banovine, koja je uspostavljena uoči Drugog svetskog rata, po rečima Nobila, bila je Tuđmanova „privatna želja“, a suština zvanične politike Hrvatske bila je očuvanje teritorijalnog integriteta i suverenosti Bosne i Hercegovine. Uz to, istakao je Nobilo, nema ni jednog dokaza o sadržaju i odlukama sastanka u Karađorđevu. Pošto je rat u Hrvatskoj počeo nekoliko meseci kasnije, po mišljenju Nobila, Milošević i Tuđman se 25. marta 1995. ni oko čega nisu definitivno dogovorili, a još manje formulisali neki sporazum.

Godine 2000, na suđenju Dariju Kordiću i Mariju Čerkezu, optuženima za zločine nad Bošnjacima u Lašvanskoj dolini, tužioci su sastanak u Karađorđevu označili kao „zaveru Tuđmana i Miloševića“ da podele Bosnu i Hercegovinu. Međutim, svedok odbrane Mark Almond, profesor istorije na Oksfordskom univerzitetu, tvrdio je da potonji događaji, to jest „napadi srpskih snaga u Hrvatskoj i BiH“ opovrgavaju tezu o zaveri dvojice predsednika. Taj istoričar tvrdio je da njihovi eventualni razgovori o teritorijalnim razgraničenjima, u situaciji kad BiH još nije bila međunarodno priznata, nisu mogli da budu zavjera niti agresija na tu buduću državu.

U nastavku: „Bila i ostaće srpska“

DW.COM