1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kandidatura Rurske oblasti i grada Esena

Ovog proleća EU komisija u Briselu odlučiće koji nemački grad će pored madjarskog Pečuja 2010 poneti titulu Kulturna prestonica Evrope. Kandidati u Nemačkoj su osim Esena koji u trku ulazi za Rursku oblast i istočno saksonski grad Gerlic, koji ima 4 000 zdanja svrstanih u svetsku kulturnu baštinu UNESK-a. Gerlic se takodje nada, da će sa gradom partnerom Zgorcelecom u Poljskoj pobediti u ovom takmičenju.

Monumentalno okno Carinsko udruženuje u Esenu

Monumentalno okno "Carinsko udruženuje" u Esenu

Rurska oblast u Severnoj Rajni Vestfaliji - je region koji je stvorilo industrijsko društvo i dalo mu svoj pečat. U pedesetim godinama prošlog veka Rur je bio motor nemačkog privrednog čuda, a u šezdesetim godinama to je bio jedan od najvećih starih industrijskih regiona na kontinentu. Danas Rurska oblast zbog propadanja starih industrija predstavlja primer za ogromne ekonomske, ekološke, kulturne i socijalne probleme, kao i napore u prestruktuiranju i prelasku iz industrijskog u društvo uslužnih delatnosti i nauke. Ove promene su tematizovane i u kandidaturi Esena za mesto kulturne prestonice Evrope u 2010. Pod motom "Promena kulture - kulturom do promene" - šef kampanje Jirgen Fišer, koji se stara da Esen bude izabran, objasnjava...

"Taj moto u sebi sadrži evropsku misao......pomirenje sa lomovima prošlosti."
"Stanovništvo u regionu sve je starije, mladi se iseljavaju, ponuda radnih mesta je ispod proseka, stopa nezaposlenosti veća od proseka u zemlji, ovi pokazatelji su proistekli iz studije fondacije Bertelsman , što je obeležje većine gradova u Rurskoj oblasti. Procenjeno je da ukoliko region postane kulturna prestonica Evrope, to bi značilo ulaganja u institucije i različite manifestacije od 48 miliona evra. Od napuštenog rudarskog okna "Carinsko udruženje" u Esenu, pravi se dvorana koja će biti privlačna za posetioce. Grad Una trebalo bi da bude centar - za medjunarodnu izložbu moderne umetnosti instalacija, u jednom od starih postrojenja za držanje gasa u Oberhausenu treba da bude glavna izložbena sala. Postavlja se pitanje šta govori u prilog Esena i Rurske oblasti?
Visoke peći, postrojenja za čuvanje gasa i za vadjenje uglja daju pečat licu Rurske oblasti. Oni s u važna svedočanstva 150 godišnje industrijske prošlosti ovog područja. Ona ne treba da služe samo kao mesta tužnog sećanja, već kao živi prostori industirijske kulture i atraktivna mesta za priredbe i javne manifestacije. Časopise "MERIAN" hvali Rursku oblast kao:" atraktivnu kulturnu zonu Evrope sa možda najvitalnijom i kompaktnijom kulturnom scenom na svetu".Jirgen Fišer, dugogodišnji dramaturg Rurskog festivala u Reklinghausenu i direktor pozorišta u Bohumu kaže: "U ovom regionu 150 godina se vadio ugalj i lio čelik. Industrijska revolucija je sela pretvorila u gradove, od malih mesta postale su velika, a mali gradovi izrasli su u velike bezlične naseobine. Danas takodje postoji i nešto poput oscehanja zajedničke pripadnosti reigionu, koje nadilazi opštinske i gradske medje.Kada je rudarsko udruženje "Carinsko okno" u Esen Katernbergu 1932. počelo radom, čitav kompleks koji je izgradjen u strogom Bauhaus stilu, slovio je za najlepše okno na svetu, i imao je najveći učinak u Rurskoj oblasti. U medjuvremenu "Carinsko okno" je stavljen na lisu zaštićenog kulturnog nasledja UNESK-a. U njemu se danas nalazi centar za dizajn, moderni ples, bioskop, luksuzni restoran i "Umetnički šaht". U tom ogromnom prostoru u obliku kupe gde se nekada prao ugalj, uskoro treba da bude otvoren "Rurski zemaljski muzej" o istoriji regiona.
U Botropu je na mesto napuštenih rudarskih kopova koji su nasuti i pretvoreni u zelene brežuljke izgradjeno umetničko delo od čeličnih cevi visoko 50 metara. Objekat na koji se može popeti. Noću je osvetljeno, i danas se smatra jednim od simbola ovog regiona koji treba da potseća na livnice, čeličane i rudarsku solidarnost. Na brežuljku Rajnelbe u Gelzenkirhenu nalazi se Jakovljeve lestve koje se iz daleka, izgradjene su od betonskih blokova i na brežuljku Šverin u Kastrop-Raukselu stoji ogroman sunačani sat.
Na jednom od brežuljaka nalazi se nekada najduža skijaška pista na svetu. Mi smo uprli pogled u svetao krov fudbalske arene "Šalkea" u Gelzenkirhenu. U daljini se vide postrojenja za držanje gasa - takozvani Gasometar u Oberhauzenu, u kojem su Kristo i Žanklod pre sedam godina poredjali i obmotali 13 000 buradi sa naftom.Ono što je ostalo iz prošlog vremena danas svedoči o jednoj nekada blještavoj i svemoćnoj teškoj industriji. Napuštena rudarska okna, koksare, dimnjaci, fabričke hale, a ispod zemlje postrojenja za vadjenje uglja i podzemni šahtovi koji se račvaju u bizarni lavirint. Postoji plan koji treba da omogući pristup podzemnom gradu ispod Esena.
400 kilometara duga "Ruta industrijske kulture" vodi do
Nemačkog muzeja rudarstva u Bohumu, do Vestfalskog muzeja svetlosti u Hagenu, ili d o muzeja Nemačkog rečnog brodarstva
u Duizburgu.Na putu kulture leže značajna radnička naselja, kao što je Margaretin breg u Esenu i još devetnaest odredišta; 100 -godišnja hala u Bohumu, stara prevodnica za brodove, Henrihenburg u Valtropu, transformator u Reklinghausenu, hemijski park u Marlu ili oblasni park u severnom delu Duizburga, gde je po zatvaranju čeličane Majderih 1985 ostao napušten ogroman industrijski kompleks. Danas se hale koriste za održavanje kulturnih manifestacija, a u jednom starom postrojenju za lagerovanje gasa, stvoren je veštački ronilački centar.U bunkerima za držanje rude gvoždja napravljen je park za alpsko penjanje.
“Najvažniji svedok svetlog industrijskog, davno prošlog vremena uzdiže se poput Monolita u jednom od divnih parkova Esena. Visoko iznad jezera Baldene leži vila Higel, koja je nekada bila rezidencija industrijskog magnata Alfreda Krupa. Danas se u njoj održavaju umetničke izložbe.U Rurskoj oblasti dobro su shvatili da se kultura može iskoristiti kao instrument nove urbanizacije. I sada se nadaju, da bi 2010 mogli da ponesu titulu "Prestonica Evropske kultura.

Gerd Šmic