Kancleramt, tačno u podne
27. februar 2018.
Pre godinu dana je kancelarka Angela Merkel, još uvek daleko od svih peripetija oko formiranja Vlade Nemačke, u prijateljskom tonu primila premijera Srbije Aleksandra Vučića. „Veoma se radujem i želim da mu zahvalim što je bio fleksibilan u pogledu termina“, rekla je ona 14. marta prošle godine. Nemali broj posmatrača tu „fleksibilnost“ je protumačio kao pomoć nemačke kancelarke svom najboljem balkanskom đaku usred kampanje za predsedničke izbore.
„Zloupotreba premijerskog posla u predizbornoj kampanji nije ništa novo“, pisalo je dan nakon posete u jednom komentaru DW. „Nemački analitičari inače u takvim prilikama govore o kancelarskom bonusu, dakle, o poenima koje neko ko je na funkciji unapred ima, jer je bliži moći i medijima. S tim što u Nemačkoj ne postoji mogućnost da nemačka kancelarka na većini televizija bude 6 do 30 puta prisutnija od protivkandidata. Dakle, Aleksandar Vučić, pored kancelarskog bonusa, ima i domaći, naprednjački, medijski krajolik Srbije.
U utorak (27. februar), Vučić ponovo stiže u Berlin, ovog puta kao predsednik, ali opet pred izbore – one u Beogradu na kojima lista Srpske napredne stranke nosi njegovo ime. Osim te značajke, sve pred susret zakazan za podne u Kancleramtu na prvi pogled deluje dosadno i rutinski.
Berlinu se žuri
Merkelova, dan posle za nju napetog kongresa Hrišćansko-demokratske unije i usred referenduma na kojem članstvo SPD odlučuje o sudbini eventualne koalicije, neće imati bogzna šta novo da kaže gostu s Andrićevog venca. Pre godinu dana pomenula je dobre bilateralne odnose, pohvalila Vučića zbog doprinosa stabilnosti, privrednih reformi i odnosu prema migrantskoj krizi, diplomatski natuknula potrebu dogovora s Kosovom te slobodu štampe koju Brisel neće „oktroisati“ ili „iznuditi“ već je u interesu Srbije.
Ali na drugi pogled bi – posebno iza zatvorenih vrata – moglo da bude zanimljivije. Poruke su možda iste, ali bi ton kojim se iznose mogao da bude različit. Strategija EU za Zapadni Balkan, kao i putovanje viđenih diplomata u region – Vučić je koliko juče dočekao Žan-Kloda Junkera u Beogradu – pokazuju da se Briselu i Berlinu žuri. U Strategiji piše da bi odnose sa Kosovom trebalo urediti „hitno“, a to „hitno“ je najkasnije sledeće godine ne bi li „indikativni“ i „ohrabrujući“ termin za pristup Uniji 2025. godine postao realan.
Uz malo sreće će i dalje najvažnija političarka Evrope možda razjasniti šta je njen tehnički šef diplomatije Zigmar Gabrijel zapravo hteo da kaže tokom nedavne posete Prištini, gde je sleteo nakon Beograda. U izjavi koju su mediji interpretirali kako su stigli, on je pomenuo i „priznanje“ i „prihvatanje“ nezavisnosti Kosova – i od strane Srbije i od strane pet članica EU koje ne priznaju otcepljenje bivše južne pokrajine.
Od poslednjeg viđenja u Berlinu na sto Angele Merkel stigle su i brojne analize koje vladavini prava i stanju medijskih sloboda u eri Aleksandra Vučića daju nedovoljnu ocenu. Poruke koje ćemo čuti na konferenciji za štampu verovatno će zato biti slične kao i prošle godine – red diplomatskih pohvala koje će srpski mediji rastrubiti, red diplomatskih pokuda o kojima će srpska javnost manje čuti.