1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kancelarka je konačno odlučila

„Ishod je tipično merkelovski: greška koja je opasna po kancelarku biva brzo ispravljena i uklonjena“, jedan je od komentara štampe na odluku Angele Merkel da konačno glasno podrži Žan-Kloda Junkera za predsednika EK.

Brüssel Krisentreffen EU-Sondergipfel Griechenland

Junker nije toliko blizak Merkelovoj, ali ga je ipak podržala. Fotografija iz 2012. godine

Posle pet dana premišljanja Angela Merkel konačno je rekla: „Junker bi trebalo da postane predsednik Evropske komisije.“ Na evropskim izborima prošle nedelje grupacije evropskih partija nastupale su sa nosiocima lista. Narodne partije (kojima pripadaju i demohroščani nemačke kancelarke) osvojile su najviše mandata pa je bilo logično da Žan Klod-Junker, kao nosilac liste, dobije priliku da pronađe većinu u Evropskom parlamentu. Međutim, pravo da predlože rukovodstvo Evropske komisije i dalje imaju isključivo šefovi 28 država i vlada EU, a tu nema saglasnosti da treba predložiti Junkera.

„U Briselu se opet svađaju – ovog puta zbog fotelja i para. Tako to izgleda ljudima u Evropi“, piše klenski Štat ancajger. Šefovi država i vlada EU žele na čelu komisije nekog poslušnog delatnika, nekog ko neće postati previše moćan, piše bečki Standard. „Junker je u teška vremena bio šef zone evra, zamerio se mnogim kolegama – ni sa Merkelovom ne stoji baš najbolje. I to se se sada vraća.“

Oklevanje je izazvalo oštre debate u Nemačkoj – zašto su ljudi širom Evrope glasali, ako će šefovi država i vlada jednostavno odabrati nekog drugog? I to je podstaklo Merkelovu da konačno jasno i glasno kaže da novi Barozo treba da bude bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker. List Manhajmer morgen primećuje da se Merkelova izjasnila tek posle glasnih kritika na njen račun – „ako nije htela da Junker bude predsednik EK, onda nije trebalo da ga podrži za nosioca liste“. WAZ (Esen) piše da je Merkelova mogla da sebe poštedi čitave debate: „Ali umesto da odmah jasno stane iza Junkera – koji je kandidat njene partije – ponašala se po navici, čekala i posmatrala kuda plovi brod javnog mnjenja, a onda uskočila na sam pramac.“

Ima i onih koji, poput komentatora Nordvest cajtunga, brane Merkelovu: „Odlika posebno sposobnih rukovodioca je da preispituju i revidiraju svoje stavove. Merkelova je svakako u toj grupi. Fatalno bi bilo držati se lošeg stava.“ Stvar može da se kaže i slično, a ipak bitno drugačije: „Da je Angela Merkel mašina, garantovano bi bila inteligentni sistem koji uči“, piše Badiše cajtung. „Svojim taktiziranjem oko stolice šefa Evropske komisije dovela se u nezgodnu poziciju. Ishod je tipično merkelovski: greška koja je opasna po nju biva brzo ispravljena i uklonjena.“

Među napisima u nemačkoj štampi pažnju posebno budi intervju koji je legendarni filozof Jirgen Habermas dao Frankfurter algemajne cajtungu. „Naši šefovi vlada spuštaju roletne, zatvaraju se u svoju sobicu, kako bi od navodno iracionalnog biračkog besa zaštitili svoju nametljivu izvršnu vlast, koju su u godinama krize stalno nadograđivali nedemokratskim sredstvima. Nadam se da će se Evropski savet uzeti u pamet. Biće pucanj u srce evropskog projekta ako taj kružok zaista predloži nekog osim dvojice najjačih nosioca lista. Tada više nema razloga da građani uopšte glasaju na evropskim izborima. Ipak, verujem da će šefovi država i vlada izbeći takvo razuzdano uništavanje evropskog projekta, pre svega iz pravnih i političkih razloga“, kaže 84-godišnji filozof.

Kancelarka će sada morati da uđe u konflikt sa britanskim kolegom Dejvidom Kameronom, koji ne želi ni da čuje za Junkera, piše Folksštime (Magdeburg). „Evrofobi iz britanskog Ukipa potukli su Kamerona do nogu na ovim izborima. Zato premijer hoće da drži Junkera što dalje od fotelje. Jer Junker je simbol jačeg povezivanja Evrope, procesa kojeg se Britanci plaše kao đavo od krsta. Sve je izvesnije da će na Ostrvu uskoro biti referenduma o istupanju iz EU.“