1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kancelarka drži ključeve za rešenje krize

Francuski predsednik Sarkozi, direktorka MMF-a Lagard, italijanski premijer Monti – u Berlinu se samo smenjuju menadžeri aktuelne krize. Situacija u evrozoni je napetija nego ikad, a najbitniji igrač je Angela Merkel.

default

Merkelova, Sarkozi i Monti, šefovi tri najveće ekonomije evrozone

Kada neko dobija novac za to što se zadužio, onda tu nešto mora da nije kako treba. A upravo to se trenutno dešava na finansijskim tržištima. Kada su u ponedeljak ponuđeni nemački vrednosni papiri koji su koštali oko četiri milijarde evra, interesovanje je bilo toliko da su kupci prvi put pokazali spremnost da se odreknu kamata i čak plate specijalnu bezbednosnu premiju. Nemačka – sigurna luka? Mnogima ova zemlja izgleda kao poslednji bastion u evrozoni koju potresaju krize. Nemačka privreda je u daljem usponu, broj nezaposlenih se smanjuje a građani nisu preterano uznemireni. Nije li to nemačka kancelarka ona kod koje, usred krize evra, kao da su se ukrstile sve važne niti?

I u novoj godini, visoki političari su formirali red ispred kancelarkinog kabineta. U ponedeljak, ona je primila francuskog predsednika, u utorak je u Berlinu bila direktorka Međunarodnog monetarnog fonda. Ta organizacija, pored EU i zemalja evro-zone, uložila je milijarde u aktuelni program finansijske pomoći Grčkoj, Irskoj i Portugaliji. I italijanski premijer kancelarki podnosi izveštaj o tome kako namerava da savlada dužničku krizu u svojoj zemlji i da spreči snižavanje njenog međunarodnog finansijskog rejtinga.

Grčka i dalje na veštačkim plućima

Za vreme božićnih i novogodišnjih praznika pomalo se zaboravilo da se Evropa i dalje nalazi u dubokoj krizi. No, to što su političari uzeli par slobodnih dana, nije smanjilo probleme. U Grčkoj je situacija zategnuta do te mere da više nikoga ne bi čudilo kada bi se ta zemlja vratila na plaćanje drahmom. Tokom vikenda je procurela informacija da MMF gaji ozbiljne sumnje u pogledu grčkog plana sanacije. Sredinom januara, „trojka“ koju čine MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija, izvršiće proveru reformi koje sprovodi grčka vlada. Rečeno je da Grci moraju još više da štede a Kristin Lagard je u tom pogledu vrlo skeptična.

Grčka je već 20 meseci na intenzivnoj nezi. Svaka tri meseca, stručnjaci proveravaju zdravstveno stanje tog pacijenta. Sledeće nedelje je na redu nova provera. Ali zna se da će pacijent tada i dalje biti u lošem stanju. Budžetski deficit za 2011. ispao je veći nego što je bilo dogovoreno, jer je u privredi te zemlje bilo pet teških posrtaja, a prihodi od poreza su ostali ispod očekivanja. Cilj da deficit bude manji od 5,4 procenta zbog toga neće biti ostvaren. Potpredsednik Kilskog instituta za svetsku privredu, Rolf Langhamer, kaže da Grčka „nije u stanju da dugoročno ispunjava svoje obaveze bez tuđe pomoći“, te da „to nije privremeni problem likvidnosti, već problem stečaja“.

To je vest koja sigurno neće obradovati kancelarku Angelu Merkel. Ona želi da Grci ostanu u monetarnoj uniji – u čemu se sa njom slaže i francuski predsednik Nikola Sarkozi. On se trenutno bori na više frontova. Jedan od njih je, naravno, kriza, ali tu su i predsednički izbori u aprilu na kojima bi želeo da ponovo bude izabran. To znači da dotle ne želi nikakve nove katastrofe. Kada bi se Grci oprostili od evra, to bi za Sarkozija bilo ravno udaru groma.

Kako spasiti Grčku, pitanje je na koje niko ne može sa sigurnošću da odgovori. Pregovori sa bankama o otpisu dugova trebalo bi da se veoma brzo završe. Najkasnije u martu, Grčkoj će biti potreban novi paket pomoći od 130 milijardi evra. Ali, šta ako „Trojka“ ne da zeleno svetlo za taj paket? Da li će Grčka tada definitivno pasti i kakve bi to posledice imalo po ostale zemlje? I Mađarska se nalazi pred bankrotom, koji bi imao teške posledice po Austriju, koja je finansijski vrlo angažovana kod svojih istočnih suseda. A tu su i Italija, Španija, Portugalija i Belgija – sve potencijalni kandidati za novu krizu.

Montiju treba Merkelova

Testbild Eingabe SOA

Tandem "Merkozi" - ključni igrači u rešavanju krize


Italijani trenutno moraju da plaćaju kamatu od gotovo sedam odsto da bi došli do novca. 2012, italijanske državne obveznice u vrednosti većoj od 300 milijardi evra će morati da budu refinansirane novim kreditima. Već ove nedelje stiže prva tranša od 20 milijardi. Ako ulagači i dalje budu tražili sedam odsto, biće to put u propast. Premijer Mario Monti će zbog toga u Berlinu svakako tražiti pomoć partnera iz EU, i ukazati na to da je uradio sve svoje domaće zadatke. Naposletku, program štednje koji je propisao svojim građanima zaista je šok-terapija.


Montija, međutim, ne napušta samopouzdanje kada kaže da „Nemačkoj i gospođi Merkel želi da objasni dve stvari. Prvo, da je Italija daleko od neodgovornog ponašanja: zrelost sa kojom njeni građani i sindikati pristupaju novim merama, može biti primer i za druge zemlje. Drugo, da će dokazati od zajedničkog evropskog tržišta, evropske integracije i evra“. Montija ne napušta ni diplomatska duhovitost: „Zidojče cajtung je napisao: novi premijer Mario Monti je idealan zet, jer malo govori, oblači se ozbiljno i jednostavno, i ne diže galamu. Mislim da je time u očima Nemaca najvažnije obavljeno.“

Porez na finansijske transakcije

Ali, Evropljani neće moći da se izvuku iz dužničke krize samo programima štednje. Biće ovo teška godina za svetsku privredu, prognozira Kristin Lagard, a stručnjaci za privredu joj daju za pravo. U toj situaciji i drastična štednja može biti opasna. Nemačka kancelarka to zna. Zato ona u ugovore EU ne ćeli da ugradi samo odredbe o štednji, već govori i o povećanju konkurentnosti, privrednog rasta i broja radnih mesta. A i optimizma. Posle crne 2011. godine, 2012. bi trebalo da bude godina odluka i preokreta ka boljem. Nisu tek tako Merkelova i Sarkozi najavili da bi mogli da uvedu porez na finansijske transakcije i ako drugi to ne budu hteli da učine.

Kada je reč o tom porezu, njega većina šefova poslaničkih klubova Evropskog parlamenta smatra – dobrim. „Takav porez nam je potreban“, kaže šef socijalista Martin Šulc, „tu se zapravo ne radi o porezu kao takvom, već o socijalnoj pravdi. Oni koji su prouzrokovali dobar deo krize u kojoj trenutno živimo, trebalo bi da daju i svoj doprinos njenom rešavanju.“ No, u EU ne odobravaju ranije najave Nikole Sarkozija da će, ako treba, jedini uvesti taj porez: možda će najava Angele Merkel da bi mogla da mu se priključi sa uvođenjem te mere mogla da podstakne i ostale da se pridruže tom predlogu.

30. januara se održava sledeći vanredni samit o dužničkoj i finansijskoj krizi. On će morati da donese supstancijalna rešenja da bi mogao da utiče na finansijska tržišta. To i te kako dobro znaju i Merkelova, i Lagardova, i Sarkozi i Monti, i svi drugi krizni menadžeri. Jer, njima je jasno da su finansijska tržišta ostala prilično ravnodušna na ono što je najavljivano na „istorijskom“ samitu u decembru. Ulagači su ostali nepoverljivi, i dokle god vlada to nepoverenje, negativni tok događaja neće moći da se zaustavi.

Autor: Saša Bojić (dw)
Odg. urednik: Nemanja Rujević