Kancelariju OHR u BiH - zatvoriti ili ne?
3. januar 2010.
Kada je o Zapadnom Balkanu reč, proteklu godinu su u Berlinu obeležile mnogobrojne debate o viznoj liberalizaciji. Bosna i Hercegovina bila je još početkom godine na dobrom putu, ocenjivali su stručnjaci nadležnih komisija.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH, Evropskoj uniji u maju prošle godine potpisao je predsednik Nemačke, Horst Keler, čime je Nemačka postala osma i najuticajnija zemlja Evropske unije koja je ratifikovala pomenuti Sporazum.
Nemačka je „politička lokomotiva“ koja BiH vodi u pravcu Evropske unije, tvrdili su nemački parlamentarci. Međutim, brojni neuspesi „domaćih lidera“ u dogovoru oko reformskih procesa i dominacija političara nacionalističkog profila, rezultirali su odlukama da BiH ne dobije Akcioni plan za članstvo u NATO, niti da njenim građanima bude ukinut vizni režim. Josip Juratović, poslanik nemačkog parlamenta komentariše:
”Sada se pitati zašto, kako, kuda dalje...? Mislim da je bilo dovoljno signala upućenih BiH, ali političke elite to nisu ozbiljno shvaćale ili su mislili da mogu ovako jednostavno proći i da će im se jednostavno popuštati na tom putu.”
OHR - Biti ili ne biti?
Nemački parlamentarci diskutovali su i o zatvaranju kancelarije visokog predstavnika. Poslanik vladajuće stranke hrišćanskih demokrata Klaus Peter Vilš je rekao:
”Plašim se da ćemo ukinuti jednu instituciju koja koliko-toliko funkcioniše, bez konkretne ideje i vizije ko će i kako dalje da vodi politiku zemlje.”
Njegov koalicioni partner Rajner Štiner iz Stranke Liberala je prokomentarisao: ”Potpuno je apsurdno da BiH vodimo ka Evropi i da eventualno odobrimo status kandidata za članstvo zemlji, koju pri tome vodi međunarodni protektor.”
Opozicija je poručila da je stalna debata o zatvaranju OHR suvišna, jer postoje kriterijumi kada OHR treba da bude zatvoren. Mariluize Bek iz Stranke Zelenih je poručila: ”Svi znamo da je BiH sa Dejtonom dobila Ustav, koji državu čini jedva održivom. Tek kada Dejton bude prevaziđen, OHR može da bude zatvoren.”
Nova Vlada Nemačke ozbiljno shvata probleme BiH
Novi ministar spoljnih poslova Nemačke, Gido Vestervele, samo jedan mesec nakon imenovanja na funkciju ministra je u službenu posetu primio visokog predstavnika Valentina Incka. Visoki predstavnik je pri tom izjavio:
”Osetio sam iskren interes, bio sam iznenađen koliko je on znao o BiH. Siguran sam da će nova Vlada biti adekvatno prisutna i zastupljena u Bosni i Hercegovini i šire u tom prostoru.”
Nemačkog kolegu posetio je i ministar spoljnih poslova BiH, Sven Alkalaj. Glavne teme razgovora bile su butmirski pregovori o reformi Ustava, članstvo u NATO, vizna liberalizacija, OHR i produženje mandata stranim sudijama u BiH.
”Njemačka politika želi dublje da uđe u situaciju na Balkanu, da se upozna što bolje sa činjenicama kako bi donijela prave mjere, povukla prave poteze i ponovo se, da kažem, aktivnije reangažovala na Balkanu.”
Interes za politiku na Balkanu i aktivniji angažman nove vlade usledili su tek nakon oštrih kritika opozicije. Jer, vladajuća koalicija u svojoj prvoj deklaraciji pred parlamentom u Berlinu buduću politiku prema zemljama Balkana nije pomenula niti jednom rečju. Poslanik Socijaldemokrata Aksel Šefer je tom prilikom rekao:
”To ćutanje nove vlade nas navodi na zaključak da oni zapravo žele da zaustave započeti razvoj. Imamo obavezu da održimo datu reč i da zemljama zapadnog Balkana otvorimo evropsku perspektivu.”
Socijaldemokrate su pokrenule i zahtev za održavanjem vanredne sednice, na kojoj bi bio donesen novi koncept evropske perspektive za zemlje jugoistočne Evrope. Vladajuća kolacija ga je, međutim, odbila, a poslanik hrišćanskih demokrata Peter Bajer je prokomentarisao:
”Objavljivanje tačnog datuma za članstvo u Uniji pre završetka pregovora je potpuno besmisleno. To odbacujemo! Jasna evropska perspektiva za zemlje jugoistočne Evrope postoji, ali čvrsto obećanje za članstvo u Uniji nećemo dati.”
na sledećoj strani:
Produžen mandat nemačkim vojnicima
Nemački parlament produžio je krajem godine misiju nemačkih vojnika u BiH u okviru evropske vojne misije ”Althea”. Produžetak misije podržale su sve stranke, osim opozicione Stranke Levice. Parlamentarka Inge Heger objašnjava:
”Misijom Altea u BiH, EU je 2004. godine realizovala svoj veliki pilot projekat za sprovođenje svetske vojne politike. Zemlja je, međutim, i dalje pod protektoratom EU, izlaza iz ćorsokaka nema, a korupcija, siromaštvo i etničke tenzije sve više rastu. Vreme je da Međunarodna zajednica prizna greške koje je počinila u BiH i da osmisli održiv koncept za civilni razvoj te regije.”
Podsećanje na genocid u Srebrenici u srcu Berlina
14. godišnjica genocida u Srebrenici javno je obeležena i u glavnom gradu Nemačke. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, koja važi za najveću turističku atrakciju, četiri večeri izvođen je performans kojim su umetnici ukazivali na odgovornost Evrope i sveta za najveći masakar nakon Drugog svetskog rata, u kojem je život izgubilo 8.000 nevinih Srebreničana.
U nemačkim gradovima Drezdenu i Lajpcigu početkom oktobra održani su i ”Dani bosansko-hercegovačke kulture”. Nemačka publika imala je priliku da pogleda predstave banjalučkog Dečijeg pozorišta i Sarajevskog ratnog teatra, posluša obrade sevdalinki i starogradskih pesama u izvođenju Amire Medunjanin i Damira Imamovića sa grupom Trio, a prikazani su i nagrađivani filmovi BiH kinematografije. Organizator manifestacije, Knut Gajsler kaže:
”Bosna kao i svaka druga zemlja ima živu kulturnu scenu. Ova zemlja nam je oduvek bila interesantna, a zanimljivi su nam i bosanski muslimani koji imaju drugačije kulturno nasleđe od onih muslimana koje viđamo po Evropi.”
Ambasador BiH u Berlinu, Tomislav Limov je poručio: ”Na ovaj način ćemo pokazati da mi jesmo dio Evrope, jer kulturna Evropa je nedjeljiva“. Banjalučki glumac Aleksandar Milanić je prokomentarisao: ”Borimo se na sve načine da nas shvate kao normalne ljude.”
Dokumentarnim filmom ”Novo vrijeme” autora Dine Kasala u produkciji Javnog servisa Bosne i Hercegovine, i Bosna i Hercegovina je ove godine učestvovala na najvećem medijskom festivalu ”Pri Evropa” u Berlinu pod pokroviteljstvom EU i SE.
Nemački učenici - za omladinske projekte na Balkanu
U nemačkim srednjim školama i ove godine, tradicionalno 18. juna, nastave nije bilo. Bio je to tzv. ”Socijalni dan” kada učenici sveske i knjige zamenjuju radnim angažovanjem.
Koseći travu, spremajući kifle, slažući kofere na aerodromima, kopirajući dokumente i obavljajući mnoge druge pomoćne poslove, nemački đaci su zaradili milion i po evra, a deo novca su dotirali Omladinskoj novinskoj asocijaciji, vrtićima i Centru za lica sa invaliditetom u Maglaju i Tuzli.
Autor: Selma Filipović, Berlin
Odg. urednik: N. Jakovljević