1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kancelarija iz koje je šireno zlo

Bivša radna soba Eriha Milkea, šefa zloglasne istočnonemačke tajne policije Štazi, od ove nedelje otvorena je za javnost. Narodne mase su već jednom, pre tačno 22 godine, pohrlile u tu kancelariju, ali tada nasilno.

default

Kancelarija Eriha Milkea

Bivša radna soba jednog od možda najomraženijih Nemaca u istoriji zemlje sveže je renovirana. Prostorija izgleda upravo onako kako ju je razjarena gomila zatekla 15. januara 1990: crveni tepih, plavi nameštaj, mnogo metala, tipični industrijski dizajn DDR-a koji i danas budi znatiželju. U toj prostoriji je od 1957. do 1989. sedeo zloglasni Erih Milke.

Za razliku od šarolikog interijera, svet u glavi šefa Štazija bio je uređen po crno-belom principu: postojali su samo prijatelji ili neprijatelji. Shodno tome i naziv izložbe, postavljene u nekadašnjoj centrali Štazija, glasi: „Neprijatelj je onaj ko misli drukčije“. Kada su hrabri građani početkom 1990. nahrupili u Štazijev stožer u berlinskoj četvrti Lihtenbergu, oni ne samo da su pokazali da više ne strahuju od zloglasnog režima, nego su od uništavanja spasili i milione spisa koji su svedočili o zločinima vrha DDR-a.

Srce izložbenog prostora čini naravno kancelarija prvog čoveka Štazija Eriha Milkea. Ova prostorija dugo je bila zatvorena za javnost. Zgrada u kojoj se nalazila kancelarija je, kao i mnogi javni objekti DDR-a, bila u prilično lošem stanju, te je celo Krilo 1 moralo da se sanira. Rekonstrukcija ovog objekta i kancelarije su važni zbog suočavanja s istočnonemačkom diktaturom, kaže nemački ministar za kulturu i medije Bernda Nojmana: „Upravo odavde, iz ove zgrade, dolazio je nečovečni teror, koji je DDR obeležio kao državu tlačenja i represije.“

Delić istorije za nove generacije

BStU MfS_ZAIG-Fo-0885_Bild-0161 Flash-Galerie

Šef Štazija Erih Milke (desno) pred počasnom gardom. Fotografija iz 1980. godine


Većina inventara se ni po čemu ne razlikuje od opreme u brojnim drugim kancelarijama državnog aparata bivše „zemlje radnika i seljaka“. Jedino se ističe telefonski aparat s velikim crvenim tasterom koji je služio za otvaranje direktne linije prema Centralnom komitetu DDR-a. TV prijemnik marke Filips je nasuprot tome delo industrije „klasnog neprijatelja“ sa Zapada.

Posetioci mogu da obiđu i sobu za sastanke, u kojoj se nalazi i velika karta DDR-a s „kapitalističkim ostrvom“, zapadnim Berlinom, gde je Štazi takođe špijunirao, pratio i beležio. No najviše posla Štazi je imao na području DDR-a. U ovom jedinstvenom muzeju ne nedostaje ni svedočanstava o žrtvama zloglasnog policijskog aparata kojima je ova trajna izložba i posvećena.

Sitzungsraum in Haus 1 der Stasi-Zentrale in Berlin

Soba za sastanke u Krilu 1 Štazijeve zgrade u Berlinu

Među portretima žrtava nalazi se i onaj Rolanda Jana, sadašnjeg šefa Štazijevog istorijskog arhiva. Jana raduje što je i ovo mesto konačno postalo mesto na kojem posetioci mogu videti istoriju i politički se obrazovati. „Mislim da je ovo istorijsko mesto posebno prikladno za to da se doživi istorija i time ojača svest o demokratiji. Što bolje budemo mogli razumeti diktaturu, utoliko bolje možemo oblikovati demokratiju“, kaže Jan.

Ovaj bivši novinar planira još već projekte u svrhu očuvanja sećanja na DDR-ov režim poput osnivanja svojevrsnog „Kampusa demokratije“ u kojem bi istorija i za nadolazeće naraštaje postala opipljiva.

Autori: Marsel Firstenau / Marina Martinović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 16.01.2012
  • Ključne reči štazi
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13k9Q
  • Datum 16.01.2012
  • Ključne reči štazi
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/13k9Q