Kan u znaku Sarkozijevih

To je pomalo kao i „Tour de France“ u biciklističkom sportu. Kao što je ta trka daleko ispred konkurencije, tako je i filmski festival u kanu ispred Berlina ili Venecije i drugih velikih filmskih festivala, ma koliko se Berlin i Venecija trudili oko političkih i umetničkih obeležja svojih smotri. Na severnoameričkom kontinentu budžeti filmskih festivala mere se milionima, u Dubaiju i na sličnim mestima se milionima od nafte stvaraju potpuno novi festivali. Pa ipak, Kan ni ove godine (od 11. do 22. maja) niko ne može da zaobiđe.

Filmski festival na jugu Francuske bogata je mešavina tradicije i istorije, profesionalnih nastupa i proračunatog sklapanja poslova. Onaj ko poznaje sklonost francuskog predsednika ka javnim nastupima zna da on neće propustiti da priredi pompeznu svečanost otvaranja, tim pre što će festival otvoriti film Vudija Alena „Ponoć u Parizu“ u kojem jednu od sporednih uloga igra njegova supruga Karla Bruni.

Nemačke filmadžije zapostavljene

Kad se slegne prašina oko Sarkozija, deset dana će u prvom planu biti filmovi. Tu je čitav niz etabliranih autora. Lars gon Trir iz Danske sa „Melanholijom“, Pedro Almodovar iz Španije sa filmom „Koža u kojoj živim“, ali i Aki Kaurismaki iz Finske, Nani Moreti iz Italije, Nuri Bilge Čejlan iz Turske“. Tu su i višestruki dobitnici Palme braća Darden iz Belgije sa filmom „Dečak sa biciklom“.

Holivud je zastupljen s legendarnim rediteljem Terensom Malikom i filmom „Drvo života“, a Aziju predstavlja, između ostalih, Takaši Mike. Francuska je tradicionalno zastupljena sa više filmova, iz Austrije dolazi debitant Markus Šlajncer. Nemačka je, kao i prošle godine, slabo zastupljena.

Sarkozi u „glavnoj ulozi“

S napetošću se očekuje francuski film „La Conquête“ koji će biti prikazan van konkurencije, a u kojem redatelj Ksavije Duringer prikazuje pet godina političara Nikole Sarkozija pre nego što je postao predsednik. U centru pažnje je, pritom, odnos prema njegovoj bivšoj supruzi Ceciliji i borba za Jelisejsku palatu.

Političke kontroverze mogao b da izazove film jednog iranskog reditelja, koji je osuđen na višegodišnji kućni pritvor. Džafar Panai u Kan je poslao vrlo lični film. Radi se o višemesečnom čekanju reditelja na odgovor suda na njegovu žalbu protiv presude iz decembra 2010. godine.

Autori: Johen Kirten / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković