1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kameronove mere "diktatorske"

Aktivisti za ljudska prava napadaju Kamerona, rođendan Fidela Kastra i 50. godišnjica od izgradnje Berlinskog zida, teme su kojima nemačka štampa posvećuje najveću pažnju.

epa02861837 British Prime Minister David Cameron delivers a statement to the press following a Cobra meeting in London, Britain, 10 August 2011. Four nights of violent rioting across the United Kingdon have occured since the police shooting of a man in Tottenham. More than 200 people have been arrested and 35 police officers injured. Violence erupted in reaction to a fatal shooting incident in Tottenham, in which a policeman was injured on 04 August and a local 29-year-old man named as Mark Duggan killed by armed officers. EPA/ANDY RAIN

Britanski premijer Kameron

O merama britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je nakon krvavih nereda odlučio da uvede oštrije mere u borbi protiv nasilja, Rajniše post piše:

„ Kameronovi planovi da privremeno ukine mobilne usluge društvenih mreža Tvitera i Fejsbuka, te da osuđenim izgrednicima obustavi socijalnu pomoć privukle su veliku pažnju. Britanski aktivisti za ljudska prava veruju da je to pogrešan put. Razumljivo je da nedavni događaji zahtevaju oštrije mere, kaže Izabel Sankei iz Organizacije za zaštitu ljudskih prava Liberti. Međutim, ona smatra da bi povratne akcije mogle da izazovu više problema nego što bi i dovele do bilo kakvog rešenja. Predstavnici Tvitera i Fejsbuka pozvani su na razgovor u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Predlog vlade naišao je na veliko negodovanje. Protesti idu tako daleko da pojednini kritičari, Kamerona upoređuju sa diktatorima koji su svrgnuti za vreme nedavnih protesta u arapskom svetu, nazvanih Arapsko proleće.“

Neobični diktator

In this photo released by the state media Cubadebate web site, Cuba's former leader Fidel Castro gestures as he speaks during an interview with a group of Venezuelan journalists in Havana, Cuba, Sunday Aug. 8, 2010. In background, a painting depicting Cuban independence hero Jose Marti. (AP Photo/Cubadebate, Roberto Chile)

Fidel Kastro

Povodom 85. rođendana Fidela Kastra Frankfurter rundšau piše:

“Fidel, kako ga Kubanci zovu, je svakako bio diktator, ali za Latinsku Ameriku, koja je proizvela mnoge bizarne i brutalne tiranine, u njegovom slučaju se radi o veoma neobičnom diktatoru. Svoju zemlju je gurnuo u ekonomsku propast ali ne radi lične dobiti. Njegov cilj nije bio da se obogati. Nije poznato da poseduje privatne račune u Švajcarskoj ili na Bahamima. Kao revolucionaru bilo mu je stalo do realizacije ideje o socijalno pravednom društvu. Zasluge, koje je stekao u izgradnji zdravstvenog sistema, smanjenju nepismenosti i smrtnosti dece su nesporne. Međutim, za ostvarivanje ideje o besklasnom društvu, Kastro je, ako je to bilo potrebno, išao preko leševa.

Današnja nemačka štampa i danas naširoko piše o proslavi 50. godišnjice od izgradnje Berlinskog zida. Frankfurter algemajne cajtung se tim povodom osvrće na aktuelnu situaciju u Evropskoj uniji:

Die Gedenkstaette Berliner Mauer, aufgenommen am Samstag (13.08.11) in Berlin an der Bernauer Strasse waehrend einer Gedenkveranstaltung zum 50. Jahrestag des Mauerbaus. Bei der Gedenkveranstaltung zum 50. Jahrestag des Mauerbaus an der Gedenkstaette Berliner Mauer werden Bundespraesident Christian Wulff, Bundeskanzlerin Angela Merkel (CDU), Berlins Regierender Buergermeister Klaus Wowereit (SPD) und Vertreter von Bundesrat, Bundestag und Bundesregierung, Kraenze zum Gedenken an den Mauerbau an der innerdeutschen Grenze, am 13. August 1961, niederlegen. (zu dapd-Text) Foto: Clemens Bilan/dapd

„Danas, pedeset godina nakon događaja u Berlinu niko neće reći da je u Evropskoj uniji sve onako kako bi trebalo da bude. Nije sve kako treba. Tranzicija, dugovi i monetarna kriza uzrokuju nedostatke u institucionalnim strukturama, ekonomski dispariteti u evro zoni su sve veći. U kriznom menadžmentu poslednjih godinu i po dana ključni igrači nisu ozbiljno shvatili ugovornu lojalnost. Koji način, koja ideja će nas izvesti iz krize: više usaglašavanja i udruživanja ili više samodiscipline i lične odgovornosti? Na šta god da se Evropljani odluče, treba da budu svesni blagostanja i slobode koju danas poseduju. Mnogima je to poklonjeno a neki su morali da se izbore, prelazeći opasan put. Nemci se na godišnjicu podizanja Berlinskog zida podsećaju koliko je velika odgovornost koju oni u Evropi i za Evropu, nose."

Sigurna radna mesta

U poslednje vreme često se govori o tome da li Nemci još uvek veruju u evro. Handelsblat piše da dramatični izveštaji sa finansijskog tržišta ne mogu da uplaše Nemce:

„ Većina građana na aktuelnu krizu gleda opušteno i veruje u budućnost zajedničke evropske valute. Najnovija ispitivanja pokazuju da 53 odsto građana na narednih 12 meseci gleda veoma optimistično, samo 12 procenata se plaši onoga što dolazi. U narednih šest meseci, 43 odsto Nemaca očekuje trend rasta, 33 odsto nepromenjenu situaciju, a samo 15 procenata računa sa usporavanjem rasta. Stručnjaci tvrde da je iskustvo građana u suprotnosti sa svakodnevnim lošim vestima. Dok opštu situaciju karakteriše povećana nesigurnost, građani ocenjuju da su njihova radna mesta bitno sigurnija nego što je to bio slučaj pre tri, četiri godine.“

Pripremila: Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 14.08.2011
  • Ključne reči presse
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12GFJ
  • Datum 14.08.2011
  • Ključne reči presse
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12GFJ