1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kameron sam sebe izoluje

Britanski premijer bi da uvede ograničenja u pristupu socijalnom sistemu za građane drugih država EU. Time je Dejvid Kameron započeo kampanju protiv Bugarske i Rumunije i izazvao bes u sedištu Evropske unije.

Laslo Andor nije baš neko ko je u Briselu poznat po svojoj eksplozivnoj naravi. Ali prilikom gostovanju u jednoj televizijskoj emisiji, nije uspeo da prikrije svoj izliv besa. „Jednostrane mere i jednostrana retorika, posebno u ovim vremenima, ne pomažu nikome. Velika Britanija rizikuje da postane neomiljena zemlja u Evropskoj uniji. Mi to ne želimo. Trebalo bi da zajedno razmotrimo situaciju i primereno odreagujemo, ako stvarno bude nekih problema“, rekao je pored ostalog komesar EU za socijalna pitanja, tržište rada i inkluziju.

Za nezadovoljstvo u Briselu, ponovo se postarao premijer Velike Britanije Dejvid Kameron, najavivši da bi imigranti iz pojedinih zemalja Evropske unije (Bugarske i Rumunije) mogli da budu uskraćeni za socijalna primanja, ukoliko su u toj zemlji duže od devet meseci bez posla.

„Ukloniti“ nezaposlene strance

Šta sa onima koji nemaju britanski pasoš?

Šta sa onima koji nemaju britanski pasoš?

„Drugim rečima, ako ljudi nemaju šta da rade, pa prose ili spavaju na ulici, oni će na kraju biti uklonjeni“, rekao je doslovce Kameron. On je u svojoj izjavi za „Fajnenšel tajms“ bio je još eksplicitniji, pomenuvši Rumune i Bugare koji bi od 2014. navodno mogli da računaju na ista prava na tržištu rada, kao i drugi građani Evropske unije.

Teoretski gledano, propisi Evropske unije dozvoljavaju deportaciju, ali građani svih zemalja članica Unije, imaju zagarantovano pravo slobode kretanja. Što znači da bi, konkretno u ovom slučaju, ponovo mogli da dođu u Veliku Britaniju, već koliko narednog dana. Sa tim bi se moralo prekinuti, uveren je Kameron i traži da se zabrani ponovni ulazak (za građane Rumunije i Bugarske na 12 meseci).

Izmene zakona i sporazuma, koje britanski premijer priziva, teško da su izvodljive, smatra Aleks Lazarovic iz briselskog trusta mozgova – EPC. „To se prema zakonima Evropske unije tumači kao prelazak crvene linije.“ Samo u vrlo konkretnim slučajevima ulazak u drugu članicu EU, može biti uskraćen. Recimo ako je reč o počiniocu nekog zločina.

Jedna od osnovnih ideja Evropske unije, jeste slobodno kretanje svih njenih građana (bez ikakvih ograničenja). Doduše, kada Uniji pristupe nove članice, postoji tzv. prelazni period. Za Bugarsku i Rumuniju, taj vremenski okvir u trajanju od sedam godina, ističe u januaru 2014. godine.

I u Nemačkoj se pojedini okruzi, npr. u Rurskoj oblasti, suočavaju sa sve većim siromaštvom imigranata

I u Nemačkoj se pojedini okruzi, npr. u Rurskoj oblasti, suočavaju sa sve većim siromaštvom imigranata

O slobodi kretanja se neće pregovarati!

Svojim predlozima Kameron pokušava da dovede u pitanje osnovna načela Evropske unije. Ako bi sloboda kretanja bila ograničena, gubi se smisao jedinstvenog tržišta rada. „Sloboda kretanja je fundamentalno pravo koje garantuje Evropska komisije“, poručila je komesarka EU Cecilija Malmstrem, zadužena za unutrašnju politiku. Osudi inicijative britanskog premijera, pridružila se i komesarka za pravosuđe Vivijan Reding. „Ukoliko Velika Britanija želi da napusti jedinstveno tržište rada, onda to treba jasno i da kaže. Međutim, ako želi i dalje da bude deo te priče, onda mora da važi pravo neograničenog kretanja. Ne možete imati sve odjednom, gospodine Kameron!“, podvukla je komesarka Evropske unije.

Brisel će ipak razmotriti predloge britanske vlade, a Kameron je najavio da će početkom naredne godine, zatražiti nove pregovore o slobodnom pristupu jedinstvenom tržištu rada EU. Male su šanse da se na tom planu nešto promeni, smatra analitičar Lazarevic. „Ne verujem da druge zemlje EU slično razmišljaju. Mislim da su takve izjave za unutrašnjo-političku upotrebu“, ocenjuje taj Britanac u razgovoru za Dojče vele, dodajući da bi svako ograničavanje u slobodi kretanja, osetili svi građani, a ne samo Rumuni i Bugari.

Kamerun u „izbornom modusu“

I stručnjak za migracije Liz Kolet iz organizacije „Migration Policy Europe“, takođe Britanka, povod za najavu preispitivanja sporazuma EU, vidi u predizbornoj kampanji. Jer predlozi premijera Kamerona, nisu detaljno obrazloženi. Oštra retorika oduvek je bila zaštitni znak britanskoj premijera. Doduše i zvaničnika prethodne vlade. „Monumentalna greška“ u formulaciji posledica „masovnih migracija“ u Engleskoj, kako kaže Kolet, potiče od Kameronovih prethodnika. „Sva dokumenta dokazuju potpuno suprotno. Jer imigracija Velikoj Britaniji nije nanela štetu, već je od jedinstvenog tržišta rada i slobode kretanja enormno profitirala.“

Evroskepticizam je u Londonu ojačao. Ton koji se u izjavama britanskih političara primećuje, podseća na retoriku partije UKIP. „Ovo je zapravo kombinacija njihove retorike, zatim medijskih izveštaja i mešavine evrosekpticizma i skepse prema imigracijama, koja u Britaniji trenutno doživljava procvat“, kaže ekspert za imigracije ističući da se iznošenjem tako negativnih stavova, problemi samo dodatno naduvavaju.

Strah od „socijalnog turizma“

Na izborima za Evropski parlament koji se održavaju 2014, evroskeptična stranka UKIP mogla bi da osvoji čak 25 odsto glasova

Na izborima za Evropski parlament koji se održavaju 2014, evroskeptična stranka UKIP mogla bi da osvoji čak 25 odsto glasova

Čak i ako otvoreno ne zagovaraju mere slične onim koje najavljuje Dejvid Kameron, pojačana imigraciona kretanja sa Istoka na Zapad i Sever, brine i druge članice EU. U pismu koje su Evropskoj komisiji proletos uputili ministri unutrašnjih poslova Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Austrije, ukazuje se na problem povećane zloupotrebe socijalnih povlastica. Brisel je obećao da reagovati, ako Komisiji budu prosleđeni konkretni dokazi, koji potvrđuju postojanje tzv. „socijalnog turizma“. To se, do sada, ipak nije dogodilo.

Britanski premijer najavljuje pooštravanje uslova za primanje socijalne pomoći za imigrante. Mada su oni već prilično strogi. Dokumentacija se do te mere detaljno proverava, da se u pojedinim slučajevima prelazi zakonska granica, barem tako tvrde oni koji su evropskom Sudu pravde već podneli tužbu protiv diskriminacije u Velikoj Britaniji.

Autori: Nina Haze, Brisel / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković