Kameron je dobio šta je hteo

Nakon 30 sati neprekidnih pregovora u Briselu je britanski premijer Dejvid Kameron pobedonosno rekao da je zadovoljan predloženim reformama te da će svojim sunarodnicima predložiti da glasaju za ostanak u EU. Dogovoreno je da će nacionalni parlamenti moći da dovedu u pitanje odluke Brisela – doduše, potrebno je da inicijativu pokrene 15 od 28 nacionalnih skupština, što je teško zamislivo. Britanija će ograničeno moći da utiče na odluke zemalja evrozone, ali neće imati pravo veta. Takođe, London će moći da umanji socijalna davanja građanima EU koji se nastane u Britaniji, ukoliko dokaže da je socijalni sistem ugrožen ili da se zloupotrebljava. Sve u svemu, dovoljno da Kameron tvrdi da je pobedio, a da recimo litvanska predsednica Dalia Grubauskaite kaže da je samit bio režirana drama u kojoj su svi igrali svoje uloge kako bi na kraju Kameron ispao pobednik, a Britanci glasali za ostanak u EU.

U intervjuu za Dojčlandfunk ishod samita analizira Mihael Volgemut, direktor berlinskog trusta mozgova Open Europe.

Dojčlandfunk: Da li je Kameron zaista postigao dovoljno?

Mihael Volgemut: Mislim da je dobio ono što je hteo i što je mogao. Naravno, najveći evroskeptici u Velikoj Britaniji će verovatno reći da se radilo o nepotrebnom teatru, dok će Kameron moći da priča da je spavao samo tri sata u Briselu, da se odlučno borio. To je upravo bila slika koju su obe strane želele – i Kameron i njegove evropske kolege.

Kakav će biti efekat u Britaniji? Ne samo evroskeptici, već i Laburisti govore o farsi, dok pojedini ministri Kameronove vlade ostaju pri stavu da treba istupiti iz EU.

Kamerona čeka teška sednica vlade, posle čega će dozvoliti ministrima da se slobodno izjasne za ostanak ili istupanje iz EU. Mislim da će ubediti neke da je zaista u Briselu postigao ono što je obećao, posebno na polju ručne kočnice za socijalna davanja – to je bila najvažnija tema. Ostale teme su obrađene tehnički i imaju simbolični značaj. Ali ni simbole ne treba zanemariti, oni će biti važni u drugom činu drame, kampanji pred referendum koji će verovatno biti 23. juna.

Kakva je situacija u najvećim partijama? Kako će se odlučiti laburisti, a kako većina torijevaca?

Torijevci su zaista podeljeni i time prilično dobro oslikavaju raspoloženje među građanima. Jedna trećina je za ostanak u EU po svaku cenu, jedna trećina za napuštanje EU po svaku cenu, dok je postojala ta treća trećina koja je rekla: hajde da prvo vidimo šta će Kameron ispregovarati u Briselu. Ostaje da se vidi kako će se ti torijevci sada opredeliti. Pristalice Laburističke partije su u velikoj većini za ostanak u EU, a tu je i škotski faktor, Škotska nacionalna partija, koja se jako zalaže za ostanak u EU. Ako bi došlo do Bregzita, onda bi Škoti težili novom referendumu o istupanju iz Velike Britanije. O stavovima independista iz Ukipa ne treba posebno govoriti, oni su svakako za napuštanje EU. Naravno, sada je onima koju su za izlazak iz EU teško da organizuju jedinstvenu kampanju jer treba da se povežu od desnih radikala oličenih u Najdželu Faražu do umerenih konzervativaca i nekoliko poslanika laburista. Dakle front deli sve partije, ali najviše vladajuće torijevce.

Od čega će, po Vašem sudu, zavisiti ishod referenduma?

Verovatno najpre od emocija. Dominira emotivna tema sopstvenog suvereniteta, pojačana izbegličkom situacijom u Evropi. S druge strane očekujem i nadam se da će Britanci na kraju relativno pragmatično promisliti koje su to ekonomske prednosti i posledice ostanka u EU. Nastupiće i nesigurnost: šta ako istupimo, kakav model ćemo slediti, hoćemo li biti kao Norveška ili Švajcarska s nekakvim posebnim dogovorima s EU? I šta će biti sa Škotskom? Dakle te nesigurnosti bi mogle da mnoge glasače dovedu do zaključka: Ok, Evropsku uniju baš i ne volimo, nismo nešto oduševljeni njome, ali je to i dalje mnogo bolje od skoka u potpunu neizvesnost. Činjenica da je potpuno nejasno šta bi se desilo posle Bregzita može da ojača Kamerona. A Britanci ne vole neizvesnost.

Da li je to sve dovoljno da Britanija ostane u EU?

Da, mislim da jeste. Rekao bih da su šanse 60 odsto da ostanu. Ako se spretno argumentuje, ako tajming referenduma bude dobar i ako emocije ne eksplodiraju zbog neke druge teme, onda bi trebalo da dobijemo pragmatičnu odluku za ostanak u EU.