1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako zavesti izdavače?

Na Sajmu knjiga u Frankfurtu nema mnogo gostiju iz Srbije. Razlog treba tražiti u činjenici da je taj sajam usputna stanica za sajam u Lajpcigu 2011.kaže koordinator nastupa Srbije u Lajpcigu pesnik Dragoslav Dedović.

U toku je najveći sajam knjiga na svetu

U toku je najveći sajam knjiga na svetu

Sajam knjiga u Frankfurtu okrenut je ugovaranju poslova između izdavača i pisaca. Kako ocenjujete prisustvo Srbije ove godine?

Prisustvo Srbije je ove godine veoma funkcionalno. Frankfurt je prolazna stanica. Važna stanica, ali prolazna. Ta funkcija se ogleda u tome što su ovde prisutna samo četiri autora: Dragan Velikić, Ljubica Arsić, Zoran Živković i Jelena Lengold. Ranijih godina ovde su bile prisutne brojne ekipe. U pravu ste kada kažete da je Frankfurt u stvari pijaca licenci. To je njegova osnovna funkcija. Mi smo ovde uspeli da zakupimo prostor na jednom važnom mestu i da tu organizujemo konferenciju za novinare na kojoj je bilo 30-40 ljudi koji su za nas veoma važni. Bili su prisutni i novinari koji su bili u Beogradu u avgustu, urednici važnih izdavačkih kuća, prevodioci, i potom su usledili neki razgovori. Mislim da smo obavili dosta posla i ja sam optimista što se tiče Lajpciga. Eto, to je bio karakter Frankfurta ove godine…

Dragoslav Dedović

Dragoslav Dedović

Stalno se čuje da je staroj dobroj knjizi odzvonilo u eri novih digitalnih tehnologija. Kakva je situacija sa elektronskim knjigama ove godine u Frankfurtu?

Ja sam jako dugo i često dolazio na sajam knjiga u Frankfurtu i otkako su se pojavile elektronske knjige one su najavljivane kao medij koji će prevladati, ali se to još uvek nije desilo. Dešava se ono što se dešava uvek kada se pojavi neki novi medij, čini se da je revolucionaran, međutim on je više komplementaran. Dešava se ono što se desilo nakon što je posle pronalaska radija pronađena televizija. Pedesetih su proricali smrt radija, međutim vaši slušaoci vrlo dobro znaju da radio nije mrtav. Razvio se jedan paralelan medij, a tako će se verovatno desiti i sa elektronskom knjigom i sa ukupnom digitalnom revolucijom, nema razloga da se čulni doživljaj čitanja zameni isključivo elektronskim doživljajem čitanja. Oni mogu biti komplementarni.

Kakva je, prema vašim saznanjima, zainteresovanost za srpske pisce među nemačkom čitalačkom publikom. Možda znate odgovor i na pitanje šta ih najviše privlači.

Privlači ih ono što je ponuđeno, a na nama je da ponudimo što više i što kvalitetnije. Srpska literatura spada u takozvane rubne literature i u konkurenciji je sa stotinjak drugih rubnih, malih literatura, koje se bore za manji deo kolača, jer onaj veliki pripada anglosaksonskom području, pa Francuzima, nešto Rusima, i Latinskoj Americi, a tek onda dolaze male literature. A i one nisu iste. Tako recimo Poljska sa 40 miliona stanovnika i činjenicom da je sused Nemačke ima sasvim sigurno bolje karte od Srbije. Ali Srbija ima svoje adute koje treba pametno iskoristiti i to pokušavamo da pripremimo za Lajpcig. Da održimo nivo pažnje, recimo, sa nekim tačkama programa koji smo najavili, sa nekim knjigama koje smo najavili. Biće ukupno 27 naslova od čega četiri stručna, o nekim veličinama kao što su Andrić i Crnjanski, a ostatak je beletristika. Mi dakle, pokušavamo da plasiramo ono što imamo i onoliko koliko možemo. E sad, da li će to biti dovoljno - mislim da neće. Moraćemo taj napor nastaviti do 2014. godine, da bismo imali kontinuirani uspeh.

u nastavku: Sajam u Frankfurtu uvertira za Lajpcig