Kako upoznati sopstvenu prošlost? | Evropa | DW | 13.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Kultura sećanja

Kako upoznati sopstvenu prošlost?

Porodična istorija je važan faktor kada je reč o kulturi sećanja na nacističku prošlost Nemačke. Jedna studija je pokazala koliko je građanima važno poznavanje prošlosti. Posebna pažnja se obraća na sećanje na Holokaust.

Bilo da se radi o žrtvama zločina, počiniocima ili pomagačima – sve je manje ljudi koji mogu da govore o svojim doživljajima iz vremena nacionalsocijalističke diktature od 1933. do 1945. godine. Kako će Nemačka da se priseća tog vremena kada više ne bude bilo njegovih živih svedoka – to je pitanje koje već dugo zadaje glavobolje istoričarima, političarima i pedagozima. Pitanje je dobilo na težini i zato što su poslednjih godina rasizam i antisemitizam uzeli maha. Zato je Institut za interdisciplinarno istraživanje konflikata i nasilja (IKG) predstavio svoju studiju „MEMO Nemačka – multidimenzionalni monitor sećanja.

- pročitajte još: Zaboravljen i potisnut: Holokaust u Srbiji i Hrvatskoj

„Zanimalo nas je pre svega čega se ljudi sećaju, kako i zašto“, kaže direktor IKG Andreas Cik. Posebnu pažnju je obratio na sećanje na Holokaust. Jer, ima pokušaja da se ratna krivica zloupotrebi u propagandne svrhe, što dovodi u pitanje kulturu sećanja. „Kada se, na primer, govori o kultu krivice, to ne odgovara mišljenju građana“, kaže Cik. Upitani građani su imali vrlo diferencirana sećanja. U tome i prošlost sopstvene porodice ima važnu ulogu.

Holocaust-Mahnmal

I apstraktno sećanje je moguće: spomenik ubijenim Jevrejima Evrope u Berlinu

Cikov tim je telefonski ispitao više pod 1000 osoba starosti između 16 i 92 godine – pitanja su se odnosila na njihovu prošlost ili prošlost njihovih roditelja. Prema rezultatima ankete, 17,6 odsto ispitanih je imao u svojoj porodici naciste – počinioce zločina. Najveći broj njih (54,4 odsto) ima rođake koji su poginuli u ratu. Prema studiji, mali je broj onih koji se osećaju krivim za uništavanje evropskih Jevreja. Sa konstatacijom „Iako sam nisam učinio ništa loše, osećam se krivim za Holokaust“, složio se samo svaki deseti anketirani građanin.

Posete autentičnim mestima ostavljaju traga

Ono što ne iznenađuje: gotovo svi ispitani su o nacionalsocijalizmu učili u školi (98,4 odsto). Među mlađima je internet važan medijum preko kojeg se informišu o tome. No, to se ne urezuje mnogo u svest, za razliku od poseta mestima sećanja, spomen-muzejima, ispitani prenose da je to na njih ostavilo najjači utisak.

- pročitajte još: Sporni Zakon o Holokaustu

Više od polovine ispitanih se interesuje za nemačku istoriju „vrlo“ (32,5 odsto) ili „izuzetno“ (27,7 odsto). Strahovanje da bi nešto poput Holokausta moglo da se ponovi, takođe je prisutno među ispitanicima. Oko polovine njih gaji takav strah („uglavnom“ – 25,6 odsto i „intenzivno“ 21,6 odsto). Rezultati reprezentativne ankete bi trebalo da se pretoče u nove forme kulture sećanja. To želi fondacija „Sećanje, odgovornost i budućnost“ (EVZ) uz čiju podršku je ova studia nastala. Šef te institucije Andreas Eberhart se nada da će nastati „živa kultura sećanja sa inovativnim formama i svežim idejama“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM