Kako ubediti decu da jedu povrće i voće? | Mozaik | DW | 10.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako ubediti decu da jedu povrće i voće?

Pet ili čak sedam puta na dan jesti povrće i voće? Retko koje dete na to pristaje. Naučnici tvrde da postoji način da se umanji odbojnost mališana prema „zelenoj hrani“.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje pet manjih porcija povrća i voća svakog dana. Zašto? Takva hrana ima malo kalorija, ali puno vitamina, minerala u drugih važnih supstanci za ljudski organizam. Nedavno objavljena studija, čiji su autori profesori Londonskog univerziteta, nagoveštava nešto veću potrebu za „zelenom hranom“, nego što se do sada mislilo. Naime, pet porcija povrća i voća dnevno, nije dovoljno, potrebno je minimum sedam!

„Povrće i voće je povezano sa sveukupnim nižim stepenom mortaliteta“, tvrde istraživači. Više dosadašnjih studija je uzeto pod lupu i utvrđeno je da je ishrana zasnovana na bilju i prirodnim plodovima zdravije utoliko što smanjuje rizik od hipertenzije odnosno visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih problema i moždanog udara.

Količina zdrave hrane je važna?

Međutim, u kojoj meri je realistično očekivanje da ljudi sedam puta dnevno jedu povrće i voće? Jer veliki broj ljudi tokom radne nedelje jedva uspeva da ruča, s obzirom na tempo koji diktiraju brojne obaveze.

Stručnjaci tvrde da nije presudno koliko ćete porcija „zelene hrane“ dnevno imati. Antje Dal je saradnik nemačkog Društva za zdravu ishranu i sasvim je sigurna da broj porcija nije presudan, već količina povrća i voća, koja se svakog dana u organizam unese. Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO), najmanje 400 grama povrća i 250 grama voća, trebalo bi da bude obuhvaćeno ishranom na dnevnom nivou.

Važna je i raznovrsnost „zelene ishrane“. Drugim rečima, ne bi trebalo jeste uvek istu vrst povrća i voća. „Kalkulacije prema kojoj bi sedam puta dnevno trebalo jeste takvu hranu je u redu, ali i minimalna količina od 400 grama“, kaže Dalova i dodaje da je svakako bolje hranu unositi u manjim količinama, nego u velikim porcijama. Kada to kaže, naša sagovornica misli prevashodno na one koji za ručak pojedu neko jelo od povrća, a uz to obično imaju i salatu. U tom slučaju, reč je o dve porcije zdrave hrane, a ne o jednoj. Ipak, što se više „zelenog“ nađe na trpezi, to bolje (nevažno u koje doba dana).

Deca ne žele da jedu povrće

„Mališani između četvrte i šeste godine života bi trebalo najmanje 200 grama povrća i isto toliko voća da pojedu tokom dana“, dodaje Dalova. Ali argument kako je reč o zdravoj hrani, za kojim roditelji obično posežu, za decu nije dovoljan razlog za ubeđivanje. A priča o stepenu smrtnosti je za mališane neprikladna i teška.

„Povrće i voće imaju manju energetsku vrednost. Deca vrlo brzo nauče koja hrana ima više energije, što u osnovi nije pogrešno, zato što su u razvoju i treba da rastu, pa im je potrebno i više energije“, kaže Silvi Isanhu za DW. Problem je najčešće u ukusu, koji deci obično nije po volji. Međutim, sve je stvar navike na nove ukuse, pa tako i na gorčinu.

Isanhu je šefica projekta, na kojem je angažovano 11 instituta iz šest evropskih zemalja. Istraživači imaju za cilj da utvrde na koji način je bebe od šest meseci do šestogodišnjih mališana moguće nagovoriti da jedu povrće.

Najvažnije je strpljenje

Roditelji pre svega moraju biti strpljivi i istrajni, kaže naša sagovornica. Od povrća i voća ne treba odustajati, pa tako ni od konstantnog nuđenja deci, bez obzira na njihovu reakciju. Strpljenje je naročito važno kod dece uzrasta između 18 meseci i dve godine starosti. Zašto? Deca u tom uzrastu umeju da budu tvrdoglava u toj meri da su „u stanju da odbiju uzimanje čak i one hrane koju su do tada rado konzumirali. To je normalna faza u njihovom razvoju“, dodaje Isanhu. „Roditelji jednostavno moraju uvek iznova da probaju.“ Ipak, na uzimanje hrane koju ne žele, decu ne treba primoravati.

Treba imati u vidu da nije neophodno da se mališanima dopadne gotovo svaka vrsta povrća i voća. Ljudi su različiti, pa tako i više ili manje osetljivi na određene ukuse i mirise. „Kada dete neku određenu vrstu povrća ne voli, nije strašno. Ponudite mu neku drugu.“

Istraživači naročito ističu potrebu da se deci nude nove vrste zelene hrane. „Deca umeju da se zasite određenih ukusa, dajte im da probaju nešto drugo“, kaže Isanhu. U slučaju da ste iscrpeli sve opcije, probajte ispočetka, ali sa drugačije pripremljenim i obrađenim povrćem i voćem. Neke je moguće kombinovati sa sirom, jogurtom i sličnim proizvodima.

Zdrav život je skup?

„Neko povrće i voće možete izrendati, pasirati, blanširati, preliti nekim sosom“, dodaje Antje Dal. „Zelena hrana“ može i da se proprži ili zapeče na roštilju. „Ponekad je potrebo uložiti više vremena, ali trud se isplati“.

Međutim, ne samo da roditelji često nemaju vremena za ubeđivanje sa decom, zbog velikog broja obaveza, već nekada nisu u stanju ni da pripreme zdrav obrok za svoju decu. Uz to, ne bi trebalo zaboraviti da zdrava hrana nije jeftina. Francuski i američki stručnjaci su čak i izračunali koliko više povrća i voća u ishrani opterećuje kućni budžet. Nije bilo teško ustanoviti da je hrana puna masti i šećera značajno jeftinija. Doduše, u pojedinim supermarketima se „zelena hrana“ može pazariti relativno povoljno. Sve u svemu, za dodatnih 100 grama povrća ili voća potrebno je izdvojiti dodatnih 0,29 evra. Što znači da bi po osobi za količinu zelene hrane, koju Svetska zdravstvena organizacija preporučuje, troškovi bili uvećani za oko 1,80 evra, na dnevnom nivou. Ne bi trebalo zaboraviti ni poraznu činjenicu, da su čokolade i gumene bombone, u mnogim supermarketima, jeftinije od zdravog povrća i voća.

Autori: Brigit Osterat / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković