1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako to rade u Stokholmu?

Evropska komisija je proglasila Stokholm eko-gradom 2010. godine, Zbog izvanredno razrađene infrastrukture koja smanjuje emisiju štetnih gasova čak za 50 odsto od proseka.

default

Hamarbi Sjostad ekološka gradska četvrt u Stokholmu

Stokholm nije postao domaćin Olimpijskih igara, ali je zato dobio nagradu za ekologiju i postao krajnje privlačan za sve one koji interesuju za ekologiju i koji žele da slede njegov primer. Dok SAD i Australija u proseku godišnje proizvode 20 tona ugljen dioksida po osobi, stanovnik Stokholma može da se pohvali da okolini zagađuje sa samo 4 tone ovog gasa.

Stokholm za uzor

Stelan Friksal je arhitekta, tvorac ekološkog modela gradske četvrti Hamarbi Sjostad gde se godišnje po stanovniku proizvodi samo 2,5 do 3 tone ugljen dioksida godišnje.

Pitaju nas kako vi to radite, da li su vaše zgrade nešto sasvim posebno, da li se sami snabdevate en ergijom, ili u čemu je tajna, tajna vaše infrastrukture..“

Stvar je tome što je nekadašnji industrijski kraj, neizvesne budućnosti, preuređen u atraktivno stambenu četvrt – Hamerbi Sjostad. Pogled se pruža na vodu, jedrilice, parkove, dečja igrališta.

Flash - Galerie Weltwasserwoche

Stokholm nije dobio Olimpijadu ali je proglašen Zelenim gradom 2010. godine

Centar za informacije, sav u staklu trebalo jena početku da informiše samo stanovnike ove četvrti, međutim, pretvorio se u meku za zainteresovane iz celog sveta. Ovde se mogu dobiti informacije o tome kako se stanovi greju, kako je rešen problem smeća i kanalizacije.

Ovde smeće, tamo novine

Jonas Tornblom kaže da postrojenje za reciklažu smeća funkcioniše efikasno, samo ako se ubaci dovoljno sortiranog smeća: „Ovde se ubacuje or g anski, bio loški otpad. Ovde papir i novine. Dva levka su za osta lo smeće koje se ne reciklira.“

Pred svakom zgradom se nalaze visoki stubovi u kojima se smeće odlaže dok se ne transportuje dalje. Potpuno neprimetno i nečujno stubovi se prazne, dva tri puta dnevno – preko sistema podzemnih cevi.

Za samo nekoliko sekundi ventili se otvaraju jedan za drugim i smeće se pod piritskom transportuje do skladišta. Samo u maloj centrali sa kontejnerima se uopšte nešto čuje.

„Kontejner za papir se šalje u mašinu za mlevenje papira. Ta masa se posle ponovo koristi za proizvodnju papira. Org ansko smeće se kor isti za kompostiranje, a ostata k smeća ide u postrojenje u kojem se pali. Tokom sagorevanja nastaje energija koja se kor isti za proizvodnju električne energije i zagrevanje vode „

Reciklirana voda

Međutim, ovde se ne recikira samo smeće – već i voda iz kanalizacije. Prvo se dobija bio gas koji služi za šporete ili kao gorivo za pogon javnih autobusa. Potom se otpadne vode cevima sprovode do toplane. Šef toplane Bo Berntson redovno kontroliše kvalitet i temperaturu tečnosti

„Ovd e je sada pročišćena voda iz kanal i z a c i je. Oseti se neprijatan miris, na površini je pena. Dolazi do nas tunelom koji je du gač ak jedan kilometar. Mi vodu pumpamo u bazen i potom ide dalje do pumpi za grejanje.“

Preko kompresora, još uvek topla voda se još više zagreva i cevima sprovodi do stanova i kancelarija koje greje. Voda se pritom veoma ohladi. Posle male obilaznice, preko drugih pumpi, voda se ponovo vraća u stambeni kompleks – ovaj put kao voda za hlađenje klima uređaja. Pre nego što prečišćena voda konačno oteče u Baltičko more, pokreće turbinu za proizvodnju struje.

Rešenje za otpad

Ovo postrojenje za grejanje i hlađenje u Stokholmu funkcioniše npmomoću obnovljivih izvora energije – naglašava Jens Bjorn iz firme Fortum. Iskorišćava se čak se i obično smeće:

Koristimo smeće iz Stokholma i susednih mesta . 500 hiljada tona smeć a spalimo i iskoristimo tu energiju za grejanje i proizvodnju energije u me š ovitim postrojenjima . To je glavni razlog zbog kojeg je Stokholm proglašen za zeleni glavni grad Evrope 2010. Zato št o smo našli rešenje za smeće i iskoristili ga na ekološki način.

Autor: Jutta Schwengsbier/Dijana Roščić

Odg.urednica: Željka Bašić-Savić

  • Datum 01.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KKDq
  • Datum 01.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KKDq