Kako suzbiti glad i siromaštvo u svetu?

Brojke su neshvatljive i prosto sramne: milijardu i dvesta miliona ljudi u svetu živi sa manje od jednog dolara po danu. Više od dve trećine tih siromaha živi na selu. Oni sebe i svoje porodice prehranjuju zahvaljujući poljoprivredi. Ako se želi da se do 2015. godine siromaštvo u svetu prepolovi – kao što su to Ujedinjene nacije zacrtale u svojim «milenijumskim ciljevima» – onda u toj oblasti mora da se dejstvuje. Ipak, u početnoj strategiji medjunarodne zajednice za borbu protiv siromaštva, poljoprivreda ne zauzima istaknuto mesto. Tu okolnost kritikuje državni sekretar u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova za razvoj i saradnju Uši Ajd. Ona smatra da su upravo na tom polju potrebni pojačani napori:

«Ako želimo da prepolovimo siromaštvo i glad, onda to ne ide bez jačanja poljoprivrednog sektora, naučnog istraživanja u agraru i razvoja sela. I zato je to neophodno. Mora se više učiniti. To su shvatili i naši partneri. I Afrikanci su sada razvili jasnu strategiju razvoja sela, što mi takodje podržavamo», kaže Uši Ajd.

Razvoj sela je zadatak koji obuhvata više oblasti – trgovinu, privredu, poljoprivredu, ali i brigu o zdravlju ljudi. Obezbedjenje ishrane, stimulisanje poljoprivrede i razvoja sela su osnove privrednog rasta u zemljama u razvoju. Tamo se medjutim takvo razmišljanje još nije sasvim probilo. Veći deo afričkih zemalja sa saharskog područja izdvaja svega jedan do četiri odsto državnog budžeta za razvoj poljoprivrede. To je jasan znak da vlade tih zemalja i dalje previdjaju značaj razvoja sela i poljoprivrede. Zato Nemačka podržava one zemlje koje su razvile strategiju obezbedjivanja ishrane i agrarne reforme.

Medjutim, upravo u siromašnim regionima sveta će se broj stanovnika do 2015. godine povećati za još milijardu. S druge strane brojne zemlje u razvoju su poboljšale uslove života. Izmedju 1990. i 2001. godine je udeo siromašnih u svetu sa 28 odsto opao na 21 procenat. I to prvenstveno zahvaljujući Kini i Indiji, koje su ostvarile veliki ekonomski i socijalni napredak. A najveći gubitnici u tom periodu su države u području Sahare. Taj region znatno zaostaje za predvidjenim takozvanim «milenijumskim planom». Broj ljudi koji u tim zemljama žive sa manje od dolara dnevno se u poslednjoj deceniji prošlog veka sa 227 popeo na 313 miliona, što predstavlja 46 odsto ukupnog stanovništva tog regiona.

Eksperti kažu da se u Africi svake nedelje dogodi jedan «tihi cunami». Na «Crnom kontinentu» nedeljno od posledica siromaštva, gladi i side umire više ljudi nego što je stradalo od cunamija u jugoistiočnoj Aziji krajem prošle godine. Uši Ajd, medjutim, smatra da stvar ipak nije beznadežna i ističe da mnogi politički odgovorni ljudi u Africi sve više shvataju situaciju i preuzimaju odgovornost:

«S druge strane, moramo primiti k znanju da je u poslednjih otprilike sedam godina na afričkom kontinentu nastala nova politička dinamika, da je nova generacija političara sada zaista spremna da ozbiljno preuzme odgovornost».

U borbi protiv siromaštva Nemačka namerava da odredi merila. U akcionom programu 2015, koji je usvojila savezna vlada u Berlinu, sinhronizovana su različita politička polja s namerom da velikim koracima zaista dodje do približavanja takozvanim milenijumskim ciljevima. To je naravno lakše reći nego učiniti, jer nedostatni nemački budžet zahteva strogu štednju u gotovo svim resorima. Ipak, nemačka vlada je obećala da će do 2006. godine 0,33 odsto bruto nacionalnog dohotka odvojiti za stimulaciju zemalja u razvoju. Inače, u čitavoj Evropskoj uniji cilj je da se do 2006. godine za zemlje u razvoju izdvoji prosečno 0,39 odsto brutonacionalnog dohotka.

Pedro Sančez je naučnik na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. On je član takozvane Task-fors jedinice, tela koje ima savetodavnu funkciju pri Ujedinjenim nacijama. On smatra da su napori koje čine evropske zemlje u borbi protiv siromaštva vredni pažnje:

«Pre dve godine bio sam veoma skeptičan, jer, doduše, bili su postavljeni milenijumski ciljevi, ali se zapravo ništa nije radilo na njihovom ostvarenju. Danas sam znatno veći optimista, jer u mnogim afričkim zemljama vidim želju za promenom politike. Do nedavno su mnoge afričke zemlje izdvajale svega 1 do 3 odsto svog budžeta za poljoprivredu. Danas neke od tih zemalja već izdvajaju 15 odsto u tu svrhu. Ja sam ohrabren i obećanjima koje daje Nemačka, odnosno da ima nameru da za postizanje zacrtanih ciljeva razvoja izdvaja i 0,7 odsto svog budžeta. I Evropska unija preduizima velike napore. To su obećanja koja smo mi dali, a sada vidim da Evropljani žele i da ih sprovedu u delo. Želeo bih kada bih to mogao da kažem i za moju zemlju – Sjedinjene američke države», reči su Pedra Sančeza.

Prema njegovom mišljenju pored moralne obaveze i ekonomskih razmišljanja postoje i argumenti koji se odnose na bezbednost, a koji govore u prilog efikasnoj borbi protiv siromaštva.

«Protiv opasnosti od terorizma ili protiv neželjene migracije, mi se borimo podizanjem zidova ili vojnim akcijama. Ali u razloge koji uslovljavaju te opasnosti se ubrajaju ekstremno siromaštvo, glad i bolest. Tim uzrocima moramo ozbiljno da se pozabavimo, kaže Sančez.

Medjutim, odlučujuće za borbu protiv terorizma je pre svega zaokret od sadašnje politike u trgovini, koja štiti tržišta industrijskih zemalja od uvoza proizvoda iz siromašnih zemalja. Tako je Meksiko, recimo, preplavljen američkim kukuruzom, iako ga i sam gaji i proizvodi. Zato je otvaranje tržišta industrijskih zemalja jedna od ključnih tačaka. U razgovorima oko regulisanja nove politike u trgovini trebalo bi aktivnije da učestvuju i zemlje u razvoju.

«Subvencije u agraru kod nas u Nemačkoj naravno dovode do toga da proizvodi iz siromašnih zemalja nisu konkurentni. Jer su naši proizvodi jednostavno suviše jeftini. I ja se nadam da ćemo u daljim pregovorima, na bazi zaključaka sa Svetske konferencije o trgovini održanoj u glavnom gradu Katara Dohi 2001. godine, načiniti korak napred», kaže državni sekretar u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova za razvoj i saradnju Uši Ajd.