1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako sunce - hladi

Količina energije koja se troši za klimatizaciju često prevazilazi onu za grejanje prostorija. Zato je hlađenje prostorija putem termičkog korišćenja solarne energije tehnologija budućnosti

default

Kako izvući maksimum solarne energije?

Sunce greje, ali je istovremeno izvor energije za hlađenje. Sunčanim danima nam je hlađenje najpotrebnije, a to su upravo dani kada je moguće dobiti maksimalnu solarnu energiju. U Nemačkoj nova preduzeća rade na primenjivim rešenjima kada je reč o hlađenju toplotom.

Moćni magneti

Radiolog Margit Rajhel pokazuje svoju ordinaciju u Berlinu: „Ovde levo se nalazi skener kompjuterski tomograf, a desno magnetno-rezonatni skener (MRI)“. Veliki medicinski uređaji gutaju energiju. Magnet u MRI funkcioniše samo pri temperaturi od minus 273 Celzijusa. Hladi se sa tečnim helijumom, a pumpa za helijum radi neprekidno, te i ona mora da se hladi, kaže Rajhel. „To je pumpa koja permanentno hladi magnet. U najgorem slučaju magnet može da izgubi dejstvo i da se uređaj pokvari. Zato je važno da imamo ovu ohlađenu vodu“.

„Kao mokra ruka na vetru“

TREC Parabolrinne mit Sonne

TREC Parabolrinne mit Sonne Foto bestehender Parabolrinnen-Kraftwerke in Kalifornien. Pressebild http://www.desertec.org/de/press.html

Ohlađenu vodu već godinu dana dobijaju zahvaljujući energiji sunca. Znači, iz vruće vode koja se dobija putem solarnih kolektora smeštenih na krovu bolnice i potom putem tzv absorpcione mašine za hlađenje koja vruću vodu pretvara u hladnu. Inženjer Folker Klaus iz berlinske firme Sonnenklima otvara plavi metalni kontejner. „Vruća voda je pokretačka energija za mašinu za hlađenje. Mi pustimo vodu da ispari, čime nastaje efekat hladnoće... Kao kada biste mokru ruku držali na vetru – vlaga isparava i nastaje hladnoća. Znači već imam hladnoću koju mogu da iskoristim u bolnici. Hladna voda teče kroz cev, kroz jedan mehur i hladi prostorije“.

Skupa tehnologija

U principu uređaj funkcioniše kao veliki frižider, kaže Klaus, jedino što neophodna energija dolazi od solarnih kolektora, a ne iz utičnice za struju. Kolektori zagrevaju tečnost do 90 stepeni, a ta energija se jednostavno koristi za hlađenje vode na temperaturu između šest i 15 stepeni. Mana mašine za hlađenje je u njenoj veličini i težini. Ona sama teži oko pola tone, a tu su i kontejner i rezervoar za vodu. Sve to košta oko 40.000 evra. Mašina se uglavnom koristi u kancelarijama ili bolnicama sa stabilnim ravnim krovovima u kojima računari i tehničke prostorije moraju da ostanu hladni.

Za toplije krajeve – može i jevtinije

Znatno jednostavnije i kompaktnije su mašine za hlađenje koje pravi firma SorTech iz Halea: „Ovde vidite uređaj veličine mašine za veš, možda malo duži, težine 250 kilograma. Ako uređaj smestite u tehničku prostoriju jedne kuće, on će stvoriti dovoljno hladnoće za celu kuću“. Šef firme Valter Oblin je prošle godine svoju mašinu za hlađenje plasirao na tržiste za tzv. „male kapacitete“. Za kuće, stanove u potkrovlju, manja preduzeća. Mašine koštaju najmanje 10.000 evra. „Uređaji koje smo do sada instalirali samo su delimično u Nemačkoj. Naša ciljna grupa jesu tople zemlje. Španija, Italija...Nedavno smo isporučili jednu mašinu u Jordan. A veliko je interesovanje i za Bliski i Srednji istok“.

Investicija koja ima budućnost

Firma SorTech ne može da isporuči mašine svim zainteresovanima, jer potražnja nadilazi kapacite. To je malo preduzeće od 25 ljudi koje još delimično ručno izrađuje mašine. U poređenju sa većim firmama, proizvodnja je vrlo skupa. Ipak radiolog Margit Rajhel iz Berlina do sada nije zažalila što je investirala u klima-uređaj na bazi solarne energije. „Mi smo se preračunali, i došli do zaključka da mesečno uštedimo 700 evra za struju. To je oko 25 odsto troškova za struju koji uštedimo godišnje, a to je prilično novca“.

Autori: Lidija Heler/Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Saša Bojić

  • Datum 11.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IlZw
  • Datum 11.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IlZw