Kako sprovesti sporazum? | Politika | DW | 07.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako sprovesti sporazum?

Delegacije Beograda i Prištine sastaju se u Briselu po drugi put da bi usaglasili plan za primenu sporazuma između Srbije i Kosova. Iz EU poručuju: u pitanju su tehnički razgovori, ali je implementacija ključna za sve.

Da bi se došlo do obostrano prihvatljivog dogovora o normalizaciji situacije na severu Kosova, Beogradu, Prištini i Briselu bilo je potrebno šest meseci maratonskih dijaloga. Ocene da je paraf na tom dokumentu od 15 tačaka tek deo posla i da tek predstoji najizazovniji deo razrade detalja i implementacije dogovora, potvrdio je već prvi sastanak timova zaduženih za izradu plana primene briselskog sporazuma. Dvodnevni razgovori, uz posredovanje direktora diplomatske službe Evropske unije za Zapadni Balkan Fernanda Đentelija, 26.4. nisu doneli radni i vremenski okvir oko čega bi mogli da se slože i Beograd i Priština.

NATO Secretary General Anders Fogh Rasmussen addresses a news conference during a NATO foreign ministers meeting at the Alliance headquarters in Brussels December 5, 2012. REUTERS/Francois Lenoir (BELGIUM - Tags: POLITICS MILITARY)

Anders Fog Rasmusen: NATO je prihvatio da podrži primenu ovog sporazuma i učinićemo sve što možemo kako bi to pomogli

Prištinska strana, sa zamenikom premijera Hajredinom Kučijem na čelu, tada je izjavila da je prihvatila nacrt plana implementacije koji je ponuđen od strane EU i optužila Beograd za „odugovlačenje“. „Neka pitanja vremenski su već definisana kao na primer da izbori u opštinama budu istovremeno kad i kosovski izbori. Ali što se drugih pitanja tiče, o njima još moraju da odluče oba premijera i Ketrin Ešton. Premijer Kosova spreman je da dođe u Brisel, potpiše taj dogovor i potvrdi vremenske okvire“, izjavio je Kuči.

Evropski fokus na primeni Briselskog sporazuma

Iz Beograda je stigla ocena da nacrt plana implementacije, ponuđen 26. aprila, menja Briselski sporazum„na štetu srpske strane“, odnosno da prištinska strana kroz taj dokument pokušava da nametne rešenja koja nisu bila deo prvobitnog sporazuma. Srpski zvaničnici naglašavaju da upravo od plana implementacije i njegove sadržine zavisi da li će briselski sporazum voditi ka „stvarnoj autonomiji“ za Srbe na Kosovu.

Istovremeno u Evropskoj uniji ponavljaju stav da je „implementacija ključna“, a pojedine zemlje-članice EU, očekuju da pre junske odluke o daljim koracima na putu evrointegracija i Srbije i Kosova vide konkretne dokaze početka primene sporazuma o normalizaciji odnosa na terenu. I generalni sekretar NATO Anders Fog Rasumsne pozvao je na što bržu primenu dogovora između Beograda i Prištine, ocenivši da će to dovesti do „poboljšanja situacije na terenu“. „NATO je prihvatio da podrži primenu ovog sporazuma i učinićemo sve što možemo kako bi to pomogli“, izjavio je Rasmunsen u Briselu.

Primena dogovora bez saglasnosti Srba sa severa?

Još i pre postizanja plana primene dogovorenog, kosovska Vlada poručila je da namerava da realizuje briselski sporazum u roku od 90 dana i da očekuje da će se do kraja juna videti prvi konkretni rezultati, kao što su rasformiranje ilegalnih bezbednosnih snaga Srbije na severu Kosova. I dok kosovski premijer Hašim Tači poručuje da plan implementacije nije uperen ni protiv koga, a i zvanični Beograd insistira na njegovoj implementaciji, navodeći da ima potrebne mehanizme za njegovu primenu, Srbi sa severa Kosova i dalje se protive dogovorenom u dijalogu Beograda i Prištine. Evropski analitičari upozoravaju da je „startna pozicija za primenu dogovora apsolutno neizvesna“.

„Beograd može sam da skine članove KPS-a sa platnog spiska MUP-a, da povuče druge pripadnike MUP-a Srbije sa Kosova, da zatvori sud. Ali kada je u pitanju organizovanje izbora na severu, to se ne može napraviti bez saglasnosti i učešća tog stanovništva i njihovih političkih lidera“, ocenio je za DW Marko Prelec, direktor za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković