1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako spreciti turbekulozu

Tuberkuloza je bolest od koje u Srbiji svake godine oboli preko 3.000 ljudi; podaci Ministarstva zdravlja Republike Srbije pokazuju da je broj obolelih ipak u opadanju, ali da je potrebno preduzeti čitav niz mera kako bi se širenje ove zarazne bolesti smanjilo na najmanju moguću meru.

Bacil tuberkuloze

Bacil tuberkuloze

Ministarstvo zdravlja je stoga uz pomoć Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberuloze i malarije, koji je u tu svrhu izdvojio oko 2,5 miliona dolara, pokrenulo široku akciju borbe protiv tuberkuloze: ona obuhvata kako poboljšanje rada zdravstvenih službi, tako i prevenciju i nadzor rizičnih grupa stanovništva. Poruka ministra zdravlja u srpskoj vladi Tomice Milosavljevića povodom svetskog dana borbe protiv ove bolesti je da je srpsko zdravstvo spremno za tu vrstu borbe:

«Poruka je: tuberkuloza je izlečiva, lečenje traje nekoliko meseci, lekova ima, oni ne koštaju građane koji su bolesni, nego ih Fond obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje. U ovom trenutku, do kraja ove godine mi završavamo jedan projekat kojim nam Globalni fond UN pomaže da uspostavimo proceduru koja se nikada neće zaboraviti i koja će se unapređivati».

Istraživanja međunarodnih organizacija pokazuju da je Istočna Evropa među najugroženijem delovima kontinenta kada je reč o broju obolelih: podaci za 2004 godinu pokazuju da je od 500.000 obolelih oko 80 procenata njih bilo iz Istočne Evrope; od 20 najugroženijih evropskih zemalja, njih 14 je iz tog dela Evrope. Srbija je u tom smislu pokazala nešto bolje rezultate u borbi protiv ove bolesti od drugih zemalja regiona. Podaci govore da u Srbiji od tuberkuloze oboli 35 stanovnika na 100.000 ljudi, dok je Hrvatskoj taj broj 43 a u Rumuniji čak 149.

Projekat borbe protiv ove bolesti ima za cilj da u Srbiji do kraja 2007 godine smanji incidenciju ove bolseti na 25 od 100.000 stanovnika. Aktivnosti zdravstvenih službi i organizacija Crvenog krsta su u tom smislu posebno okrenute rizičnim grupama, kaže rukovodilac tog projekta doktor Nataša Lazarević-Petrović:

«Rizične grupe su prvo oni koji su u porodici obolelih, zatim oni koji žive upravo u naseljima koja su nehigijenska, kao romska populacija, kao i kampovi za izbegla i raseljena lica, i rizične grupe su populacija u zatvorima, gde je incidencija javljanja bolesti 500 na 100.000, u odnosu na 37 na 100.000 koliko smo zabeležili na početku ovog projekta u opštoj populaciji».

Rizične grupe spadaju i u najsiromašnije slojeve stanovništva; Ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljević u izjavi specijalno za Radio Dojče Vole govori stoga i o važnosti jedne druge strategije, nacionalne strategije za borbu protiv siromaštva:

«Mi ustvari jedan deo posla koji radimo vezan je za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva i posebno programa za uključivanje Roma. Mi znači imamo posebnu budžetsku liniju vezanu za ove programe za populaciju Roma, kao zdravstveni sektor. U okviru implementacije strategije za smanjenje siromaštva ovo je važna oblast, i to je komplikovan posao koji zahteva uključivanje različitih delova društva, ne samo jednog ministarstva čak i ne samo vlade. Ali, mislim da je ovo dobar primer koji pokazuje pre svega da se mi vraćamo efikasnom radu u borbi protiv tuberkuloze koji smo nekada, prethodnih godina imali, i to je takođe dokaz da nije uvek samo problem u nedostatku novca, nego u dobroj organizaciji i stvarnom razumevanju problema. Mislim da se ovde to najbolje vidi, kako su uključeni svi, i različiti sektori, i Vlada, i Crveni krst, i kako su rezultati brzo vidljivi».

  • Datum 24.03.2006
  • Autor Ivica Petrovic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAgT
  • Datum 24.03.2006
  • Autor Ivica Petrovic
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAgT