Kako se suspenduje bezvizni režim? | Politika | DW | 19.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako se suspenduje bezvizni režim?

Kada sledeće godine bude usvojen mehanizam privremen suspenzije bezviznog režima otvoriće se mogućnost da na zahtev jedne ili više zemalja EU jedna ili više zemalja Zapadnog Balkana budu vraćene na „crnu šengen listu“.

Tri godine po uvođenju bezviznog režima za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, u Evropskoj uniji kažu da je u pitanju veliki uspeh za zemlje Zapadnog Balkana, velika korist za same građane, ali i obaveza da se temeljno ljudsko pravo slobode kretanja ne zloupotrebljava. „Za ove tri godine postojali su periodi kada je dolazilo do porasta broja zahteva za azil, ali vlasti iz regiona su čine sve da bi to sprečile i da bi građane informisali o pravima , ali i obavezama slobode kretanja“, kaže za DW izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon:

Tanja Fajon

Tanja Fajon

„Najčešći su problem bili građani koji su dolazili iz Srbije i Makedonije i to za vreme zime, kada ljudi ne znaju kako najbolje i najtoplije da je prežive. Ali mislim da su prethodne tri godine bile dobro iskustvo za sve nas. I EU i Zapadni Balkan svi smo radili sve kako bi građani iz regiona mogli slobodno da se kreću. To je temeljno pravo svakog građanina u Evropi. Ja se nadam da će Zapadni Balkan ostati u bezviznom režimu. To je bio veliki korak i mi ćemo u Evropskom parlamentu učiniti sve da se zadrži sloboda kretanja.“

Neke zemlje bi već danas tražile vraćanje viza

Međutim, zbog porasta broja tzv. „lažnih azilanata“, neke od zemalja članica Unije, na prvom mestu Nemačka, Belgija, Luksemburg, Holandija i Švedska, tražile su da se u ubrzaju procedure unutar EU koje za cilj imaju uvođenje „klauzule o suspenziji“, tj mehanizma za ponovno i privremeno vraćanje viznog režima. Evropska komisija izašla je u maju sa predlogom izmena u šengenskim pravilima, koji se trenutno nalazi u Evropskom parlamentu na razmatraju. Tanja Fajon u razgovoru za DW kaže da se usvajanje ovog mehanizma privremene suspenzije očekuje početkom sledeće godine i da bi tada situacija mogla da postne „opasna“:

„Ja se bojim da bi neke zemlje članice već danas, ako bi imale mogućnost, tražile privremenu suspenziju. To je ponekad i politička odluka, na primer kada je u pitanju neka predizborna kampanja u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji. Kada razgovaramo o procentu azilanata to i nisu veliki brojevi. EU može da ispita sve te molbe za azil, ali situacija je takva da EU nema jedinstveni sistem azila i zbog toga ljudi idu u zemlje koje im pružaju mogućnost da ostanu duže.“

Kako zaustaviti „lažne azilante“?

I dok Evropska unija insistira kod zemalja Zapadnog Balkana da „urade svoj deo posla“, pri čemu se navodi pojačana saradnja sa Evropskom komisijom i zemljama članicama, istraživanje umešanosti transportnih preduzeća i putničkih agencija, pojačana kontrola na izlazima iz zemlje, u skladu sa poštovanjem fundamentalnih prava građana, organizovanje informativnih kampanja i nastavak integracije manjina, posebno Roma, analitičari skreću pažnju na potrebu skraćivanja procedura za obradu zahteva za azil koje u zemljama Šengena gde i ima najviše lažnih azilanata, mogu da potraju i više meseci, pri čemu su potražioci u potpunosti zbrinuti.

Nemačka je jedna od zemalja koja se zalagala za usvajanje mehanizma suspenzije bezviznog režima

Nemačka je jedna od zemalja koja se zalagala za usvajanje mehanizma suspenzije bezviznog režima

Istovremeno, u EU kažu i da su svesni da se položaj manjinskih grupa ne može promeniti „preko noći“. Tanja Fajon ipak upozorava: „Sledeće godine, kada usvojimo taj mehanizam, plašim se da će jedna ili više zemalja Unije tražiti da se usvoji privremen suspenzija. Teško je spekulisati za koju zemlju Zapadnog Balkana, ali je bitno da svi učinimo sve da nikada ne dođe do ponovnog uvođenja viza za građane Zapadnog Balkana.“

A procedura je sledeća: ukoliko jedna zemlja Šengena podnese zahtev za suspenziju bezviznog režima za neku od zemalja sa „bele šengenske liste“, Evropska komisija bi trebalo da razmotri situaciju na terenu i da preporuku. Odluka se donosi glasanjem i to kvalifikovanom većinom zemalja članica. Vizni režim se vraća prvo na šest meseci, i to za ceo šengenski prostor, posle čega sledi nova procena Evropske komisije i nova odluka, pri čemu je moguće i novo produženje viznog režima za datu zemlju.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković