Kako se obrazuju grčki imigranti?

Da li je strah od gubitka nacionalnog identiteta i kulture bio razlog za grčke gastarbajtere da grčki školski sistem presade u Nemačku, ili je bilo drugih razloga za ovu odluku? Profesor Mihael Damanakis sa univerziteta na Kritu kaže:

"Ove škole su imale praktičnu svrhu. Omogućavale su učenicima sa završenom "realkom" (nemački naziv za jednu od tri vrste drugog stepena osnovne škole) da studiraju na univerzitetu zemlje porekla. Motivacija roditelja da svoju decu šalju u te škole ima malo veze sa nacionalnim dentitetom".

Prve škole osnovane 60-tih godina

Grčki pedagog zna o čemu priča. Sedamdesetih godina, i sam je radio kao nastavnik u grčkim školama u Nemačkoj. Prve grčke škole osnovane su šezdesetih godina. Pravo na boravak gastarbajtera zavisilo je od posla, a broj povratnika bio je velik. Prema zvaničnim podacima izmedju 1959. i 1990. u Nemačku je došlo preko milion Grka. 800.000 se posle kraćeg ili dužeg boravka ponovo vratilo u domovinu. U tom kontekstu može se razumeti odluka o osnivanju grčke škole. Međutim, ova se populacija promenila. Situacija je postala složenija, kaže Konstantin Dimitriu, predsednik Saveza grčkih opština u Nemačkoj: "Od kako je Grčka članica Evropske unije promenilo se i ponašanje Grka. Postali su mobilniji. Na hiljade privremenih grčkih migranata dolazi u Nemačku sa svojom decom gde radi dve ili tri godine a onda se vraća kući. Grčke škole idu u prilog toj mobilnosti. Deca privremenih imigranata nakon povratka u zemlju bez problema mogu da se integrišu u školu u zemlji", kaže Konstantin Dimitriu.