1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako se ljudsko telo bori protiv gladi?

Kada smo gladni, naše telo nam, naravno, daje signal da jedemo, tražimo hranu... Istovremeno, naše telo mobiliše odbrambeni sistem koji je neverovatno štedljiv kada je u pitanju energija.

default

Telo poseduje sopstveni odbrambeni sistem koji reaguje na glad

Kada smo gladni naše telo mobiliše odbrambeni sistem. Ako nemamo dovoljno kalorija, proizvodimo belančevine koje funkcionišu kao antibiotici, pokazuju rezultati istraživanja koje su nemački naučnici objavili u časopisu „Nejčr“ (Nature). Ta odbrambena strategija funkcioniše odvojeno od ostatka imunog sistema, pišu naučnici okupljeni oko Mihaela Hoha sa univerziteta u Bonu. Radi se o tome da se spreči borba tela sa bakterijama i virusima kojima je izloženo, jer je ono, zbog nedostatka hrane, već dovoljno pod stresom.

U normalnom stanju, imunom sistemu je za funkcionisanje potrebno dosta energije. Klasično oružje imunog sistema, dakle T i B ćelije kao i antitela, možemo da zamislimo kao tešku artiljeriju koja bacile suzbija opasnim oružjem, objašnjava Hoh. U vreme krize telo se služi štedlivijom varijantom odbrane.

Biafra

Majka sa detetom iz nekadašnje Bijafre

Štedljivost organizma

Na mestima kao što su pluća ili koža, tu gde bacili mogu da prodru u organizam, proizvode se belančevine, takozvani peptidi koji uništavaju bakterije koje mogu da izazovu bolesti. Te barijere između tela i spoljnog sveta povezane su sa energetskim snabdevanjem organizma i u vreme gladi se pojačavaju.

Naučni pišu da tim procesom upravlja jedan gen kojem se inače pripisuje ključna uloga u starenju. Princip je sledeći: u vreme gladi u ćelijama se smanjuje energetski nivo, a time i nivo insulina. Pad insulina aktivira centralni gen koji se zove „FOXO“ i koji kontroliše i po potrebi aktivira gene sa šiframa za proizvodnju antimikrobnih peptida (AMP). Potom se u ćelijama pojačano proizvode peptidi koji bacile uništavaju još pre nego što prodru u telo.

Taj veoma efikasni sistem odbrane, očigledno je veoma star. Postoji u skoro svim vrstama životinja i verovatno potiče od zajedničkog pretka. To kažu naučnici i nadaju se da će uz pomoć novih saznanja uspeti da objasne zašto ljudi koji pate od dijabetesa ili gojaznosti skloniji infekcijama. A, s obzirom na to da gen „FOXO“ ima ključnu ulogu u starenju, i u toj oblasti bi mogle da se izrode nove ideje.

dr/idj/Špigel

  • Datum 22.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LdkA
  • Datum 22.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LdkA