Kako se Ginter Gras obreo u Bagdadu. Nemačko - irački izdavač nudi nemačku literaturu u Iraku.
2. jul 2004.
Vlasnik izdavačke kuće "Al Kamel" Kalid Al Mali o sebi kaže:
”Ja sam Kalid Al Malli, pesnik iz Iraka, živim u Kelnu, već 25 godina sam u Nemačkoj”.
Njegova dva sina trčkaraju okolo, povremeno se oglašava faks, na monitoru kompjutera stihovi započete pesme. Na podu, pisaćem stolu, u regalima, svuda samo knjige. Kalid Al Mali je strasni ljubitelj knjige, on je izdavač i pesnik, zarada nije ono što mu je najbitnije....
”Teško je ovde govoriti o zaradi, mi ne zaradjujemo skoro ništa, ali do sada smo uspeli da se održimo iznad vode.
Pre jedanaset godina Izdavačka kuća ”Al Kamel” počela je rad sa jednim čovekom. Sve knjige bile su odštampane u Nemačkoj sa malim tiražom od 200 primeraka.Al Mali je sve svoje knjige prodavao po ceni troškova štampanja, a i poklanjao je zainteresovanim čitaocima. On je sanjao o tome da će pisci koj sam rado čita takodje biti čitani i u Arapskom svetu. Literati poput Čarlsa Bodlera ili Gotfrida Bena. 1994.te on je odlučio da štampariju i prodaju knjiga preseli u Bejrut kako bi bio prisutniji na arapskom tržištu knjiga. Broj njegovih izdatih knjiga se desetostruko povećao, na današnjih 160 naslova.Medju nujima su i proskribovana izdanja klasičnih arapskih pesnika podvrgnutih cenzuri Ibn al Dadjadja al Bagdadi i Abu Hakaima. Njihovi erotski tekstovi iz prvog stolećaposle Hrista bili su na lošem glasu.I sada Al Mali objavljuje zabranjena štiva. On je dao da se sa hebrejskog na arapski prevedu tekstovi iračkih Jevreja, kao i dela egipatske avangarde koja piše na francuskom. Težište medjutim čini 40 dela prevedenih sa nemačkog:”Mi smo izdavali romae i poeziju. Počeli smo tako jednostavo. Do sada smo štampali mnogo naslova iz sociologije i filozofije, religije i istorije"Medju njima romane Gintera Grasa, Roberta Muzila, poeziju Rajnea Marije Rilkea, Paula Čelana Ingeborg Bahman, Hans Magnus Encensbergera i filozofske tekstove Fridriha Ničea, Jirgena Habermasa, a planiran je i prevod nemačkog sociologa Niklasa Lumana. Upravo je na arapskom objavljena knjiga od Jana Smana o Egiptu. U Bagdadu se sve knjige mogu dobiti u pola cene.
”Veoma je važno da sada tamo ima knjiga. Ja sam se lično uverio u to koliko su siromašne knjižare. Iračani nisu smeli ni da vide knjige. Oni su posedovali samo fotokopije koje su išle iz ruke u ruku, i koje bi se na kraju raspadale. Takodje i novine, časopisi, koji se u medjuvremenu štampaju su na veoma niskom nivou i sadržajem i vizuelno. To je žalosno”
Još u decembru prošle godine je Al Mali otišao u Bagdad sa idejom da tamo otvori glavnu filijalu. Za rodjenog iračanina povratak je bio praćen prijatnim iznenadjenjem: u knjižarama u njegovoj zemlji ležale su kopije njegovih knjiga. Nigde drugo u arapskom svetu, priča on, ni u Libanu, nema toliko knjiga kao u Bagdadu. Uprkos maloj kupovnoj moći prodaja knjiga raste, potreba medju ljudima je sve veća.”Ormani pod ključem, u kojima su zabranjene knjige ležale godinama, jednostavno su otvoreni. To je novo za život tamo.”Situacija u Iraku se pomenila, ali još uvek se Kalid Al Mali bori sa cenzurom. U Kuvajtu je bilo zabranjeno čak 60 Al Malijevih izdanja zbog toga što su prapagirali sliku moderne i napredne žene. Nedavno su radikalni članovi islamskog parlamenta protiv kelnskog izdavača pokrenuli kampanju. To je dovelo dotle da je kuvajtski ministar informacija Al Maliju zabranio učešće na Medjunarodnom sajmu knjiga u Kuvajtu.Upitan da li se plaši da bi u Bagdadu mogao da postane meta terorista, Al Mali je odgovorio.
”Uvek smo bili u strahu, ovde takodje. Ranije je strah bio još veći. Možda zvuči suludo, li to je sudbinsko pitanje. Ono što treba da se desi i dogodiće se. Od sudbine se ne može pobeći, zar ne?
Anete Brigeman