1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako se čovek ponaša u masi?

Jato ptica selica koje lete ka jugu pokazuje fascinantno ponašanje: iz jednostavnih radnji jedinki nastaje složeno ponašanje u grupi. Postavlja se pitanje: Koliko je inteligencija gomile izražena i kod ljudi?

default

Čovek i ribe - daleki rođaci

Gradska proslava u Bremenu. Ulrih Krauze profesor matematike na bremenskom Univerzitetu zlovoljno gleda u nebo prekriveno oblacima. Upravo je počelo da lije ko iz kabla. I ne čini se da će uskoro prestati: "Trenutno ne izgleda kao da će prestati da pada kiša. A čini se takođe da neće prestati ni u narednih nekoliko trenutaka."

Stadt BRD Bremen Bremer Stadtmusikanten Denkmal statue Bremer Stadtmusikanten

Spomenik gradskim muzikantima u Bremenu

Crni humor jednog naučnika. A tako reaguje jer eksperiment koji planira da izvede, preti da padne u vodu. Na jednoj proslavi grada u Bremenu taj matematičar želi da otkrije na koji način se stotine pojedinaca okupljaju u gomilu. Kako na primer polazi za rukom jatu ptica da bezbrižno i nehajno izvodi manevre u letu, i pritom održava formaciju?

"Velika zagonetka je u sledećem: Kako im uspeva da ostanu zajedno? Kako se usklađuju? Jedna ptica vidi samo svog suseda. Ali uprkos tome nastaje taj veličanstveni fenomen."

Panika i haringe

Ponašanje u gomili nije tipično samo za životinjski svet, ptice selice, gomilu crva ili jato haringi. Slično je i sa homo sapiensom. "Pitanje je: koliko osobina haringe se krije u čoveku? Postoje mnogobrojni primetni fenomeni grupnog ponašanja kod čoveka. Kad na primer negde izbije panika generalno ne traži svako za sebe neko utočište. Naprotiv, suština panike jeste takva da ljudi pokušavaju da paniče u gomili."

World Trade Center: Menschen auf der Flucht

Panika na Menhetnu 11.9.2001.

Ali Ulrih Krauze naravno ne želi da izazove paniku na gradskoj proslavi u Bremenu. Kako bi otkrio koliko su ljudi sposobni da se sinhrono ponašaju u gomili, na proslavi ispred bine trebalo bi što je više moguće ljudi da komunicira jedni s drugima. I to akustički. Jer, svaki gledalac u ruci drži malu spravicu koja kada se pritisne, krcne:

"Reč je o krckanju sa tom spravicom. A fenomen gomile znači da svi ljudi reaguju sinhrono, kao neka vrsta cvrčanja cvrčka."

Uprkos tome što kiša nije prestala da pada, naučnici su pozvani da se približe bini. Čak i kada se umesto planiranih hiljadu okupilo samo 70 gledalaca. Čovek koji se brine za dobro raspoloženje, tzv. doktor Balc kaže: "Nadam se da svi imate spravicu za krckanje u ruci. U svakom slučaju ona ovako zvuči. Krećemo! Napravićemo tri različita pokušaja. Pravilo broj 1 kod prvog pokušaja glasi: Ko ima spravicu za krckanje, krcka!"

Krckaj kad tvoj sused krcka!

Istraživači snimaju sa jednim mikrofonom krckanje, koje kasnije žele da analiziraju u kompjuteru. "Pravilo broj 2 - pokazaću to jednom. Gledajte pažjivo moji dame i gospodo!" Doktor Balc krcka, zatim pauzira sekundu, pa krcka još jednom. "I idemo! Najpre je krckanje prilično konfuzno. Ali najednom, posle pola minute, čovek može da nazre zaista jedan takt, jedan ritam. "Nismo još gotovi. Došli smo do pravila broj 3 - krckaj kad tvoj sused krcka!"

I tu sve počinje haotično, ali posle izvesnog vremena može se čuti ritam. A zatim je usledila analiza: Matematičar Jan Lorenc gleda podatke na kompjuteru :"Smatram da tokom poslednjeg pokušaja jeste postojala sinhronizovanost." Međutim kompjuter kaže da je krckanje bilo najritmičnije kod drugog od tri pokušaja. Jan Lorenc je zaprepašćen. Za njega je bilo jasno da je poslednji pokušaj bio najbolji. "Još uvek razmišljamo zašto naš način merenja nije savršen. O tome ćemo sada porazgovarati."

Ulica nije laboratorija

Problem leži u sledećem: Eksperiment sa spravicom za krckanje ne može se baš porediti sa laboratorijskim eksperimentom, koji se izvodi u kontrolisanim uslovima. Ipak Jan Lorenc i Ulrih Krauze se nadaju da će kod analize podataka naići na korisne informacije koje bi mogle imati značajnu ulogu kod budućih kompjuterskih eksperimenata. A jednoga dana bi ta saznanja mogla da budu i od praktične koristi, na primer u svemiru.

NASA weist erstmals Existenz von Wasser auf dem Mars nach

Marssonda "Phoenix" (nacrtala NASA)

"Čovek pokušava da na udaljenim planetama, na primer Marsu da ima gomile robota koji se tamo sami organizuju i sami sebe koordinišu."

Do sada su na Mars poslate samo pojedinačne, tehnološki složene svemirske sonde. Ukoliko se zagube, misija propada, a šteta je nemerljiva. Međutim gomile robota o kojima razmišlja Ulrih Krauze je sasvim drugačija. Oni se sastoje od stotine tehnološki jednostavnih robota-insekata. Međutim oni delaju zajedno kao gomila i zajedno su sposobni jednako barem kao pojedinačna svemirska sonda. Pa čak i kada bi se neki od robota-insekata pokvarili, gomila bi i dalje funkcionisala.

  • Datum 04.10.2008
  • Autor Frank Grotelišen
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FTrg
  • Datum 04.10.2008
  • Autor Frank Grotelišen
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FTrg