1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Kako prevesti neprevodivo?

Nemački pisac Ginter Gras se više od 30 godina, posle svake nove knjige, sreće i razgovara sa prevodiocima njegovih dela. Ovoga puta, čini se, njegov novi roman „Grimove reči“ teško da će svuda biti preveden.

default

Ginter Gras

Ginter Gras s uživanjem puši lulu u biblioteci Evropskog koledža za književne prevodioce. Za dugačkim stolom sede „jezičke akrobate“ iz celog sveta.

„Na poslednjem susretu prevodilaca, tada je bilo reči o mojoj novoj knjizi ’Kutija’, održao sam govor i izrazio žaljenje što nova knjiga na kojoj trenutno radim neće moći da se prevede. To je bila moja lična procena“, objašnjava Gras.

Tada mu se usprotivio Holanđanin Jan Gilkens. Da li se nešto može prevesti ili ne, treba da proceni prevodilac, a ne autor, rekao je Gilkens. Ipak i za holandskog germanistu koji je već preveo 12 Grasovih knjiga, roman „Grimove reči“ predstavlja pravi izazov.

Pesma o svakom nemačkom slovu

Buchcover Günter Grass Grimms Wörter

„Grimove reči“

Knjiga vodi čitaoca kroz istoriju nemačkog jezika, reči i književnosti. Kao omaž svakom slovu, Gras piše pesmu sa aliteracijama i igra se pojmovima koji počinju sledećim slovima. Već prva rečenica knjige „Von A wie Anfang bis Z wie Zettelkram“ je teško prevodiva, jer se u drugim jezicima početna slova tih reči razlikuju. Bukvalni prevod na srpskom bi glasio. “Od A kao početka do Š kao ceduljice“.

Ipak Jan Gilkens je samouveren. Holandski je blizak nemačkom jeziku, uz to Gras daje veliku autonomiju njegovim prevodiocima.

Falsifikovanje teksta, izostavljanje scena – to je nešto što prevodioci ne bi trebalo da čine, smatra Gras koji se više od 30 godina, posle svake nove knjige, sreće i razgovara sa prevodiocima o prevodivosti njegovih dela.

Sa nemačkog na ćirilicu

Knjiga „Grimove reči“ toliko je teška za prevođenje da je nekoliko prevodilaca moralo da kapitulira. Za bugarskog prevodioca Ljubomira Ilijeva najproblematičnije su slovne igre. „Naše ćirilično pismo ima samo tri slova koja su identična slovima u nemačkom, to su vokali A, O i E. To je za mene najveća tuga, jer ja sam oduševljen knjigom. Ali što dalje odmičem, to mi je jasnije da ne mogu da je prevedem“, kaže Ilijev.

Sasvim drugačijeg mišljenja je Amerikanac Majkl Henri Hajm. On je igre rečima i aliteracije jednostavno ostavio na nemačkom. Pored tih pojmova u zagradama na engleskom daje opširno objašnjenje.

Ali ko će čitati jednu knjigu punu zagrada i filoloških objašnjenja? Mnogo toga se izgubi kada se opširno rasvetljavaju umetničke igre sa jezikom u zagradama ili fusnotama. Baš kao kada neko jedan vic prvo mora da objasni. I u tome su složni prevodioci Grasovih knjiga. Zato takvo rešenje nema smisla. Čini se da se na nekim jezicima nikada neće pojaviti prevod knjige „Grimove reči“.

Autorke: Aleksandra Šerle, Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 21.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RB1t
  • Datum 21.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RB1t