Kako poslovati „čisto“?

Engleska reč compliance u značenju čistog poslovanja u skladu sa zakonima i etičkim normama ušla je u modu u mnogim nemačkim kompanijama, naročito velikim, i mnoge su uvele poverenika za čisto poslovanje.

Međutim, sam poverenik i odeljenje na čijem je čelu nisu dovoljni – prema mišljenju Antona Vinklera primer moraju da daju rukovodioci. Vinkler kaže:

„Menadžeri moraju da se ponašaju u skladu sa vrednostima za koje se izjašnjavaju – primer ne može da stiže odozdo, on mora doći odozgo. Menadžment se ne može rukovoditi samo berzanskom vrednošću i profitom, nego mora da vodi računa i o etičkim vrednostima.“

Različiti standardi

Međutim, velike kompanije suočavaju se sa različitim kulturama i pravnim sistemima. Na to ukazuje Tomas Menk, šef bezbednosti u Dajmleru. Pošto je reč o velikom koncernu on često putuje i kaže:

„Može vam se desiti da se negde sa krajnjim nerazumevanjem prima ono što je standard u Srednjoj Evropi ili SAD.“

Problem su nedozvoljena sredstva

Mihael Folc ukazuje da je važno otići na lice mesta i videti kako se tamo rešava problem:

„Imam primer iz Brazila – tamo sam video pozorišnu predstavu u kojoj se predstavlja čisto poslovanje. U publici su bili i generalni menadžeri i obični radnici.“

Problem je kada neka firma koristi nedozvoljena sredstva protiv sopstvenih saradnika. Takvih slučajeva bilo je i u Nemačkoj – trgovinski lanac Lidl prikupljao je podatke o zdravstvenom stanju zaposlenih, na železnici su špijunirali njihove bankovne račune kako bi utvrdili ko je sklon korupciji. U takvim slučajevima na scenu stupa državni tužilac.

Autori: K. Ulrih / N. Briski

Odgovorni urednik: I. Đerković