1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako pomoći Iraku?

U egipatskom letovalištu Šarm el Šeik u petak 4. maja, završena je medjunarodna konferencija o prilikama u Iraku. Na konferenciji su učestvovale delegacije iz više od 30 zemalja. U zaključnom dokumentu upućen je apel vladi u Bagdadu da kao prioritetni cilj postavi pomirenje različitih religioznih i etničkih grupa.

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajjnmajer na konferenciji o Iraku

Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajjnmajer na konferenciji o Iraku

To je „hitan zahtev“ iračkoj vladi, rekao je šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer na kraju dvodnevnog skupa. Rezultate komentariše Peter Filip.

Veliki uspesi konferencije o Iraku nisu ni mogli da se očekuju, a još manje garantuju. Medjutim, bez takvih susreta perspektiva za Irak bi bila još neizvesnija nego do sada. Razvoj dogadjaja u toj zemlji ne tiče se samo Iračana i Amerikanaca. To je tema za ostatak sveta. Susedne zemlje moraju biti uključene u traženje rešenja, jer je svaka od njih na bilo koji način umeštana, zainteresovana, ili pogodjena zbog situacije u Iraku. Jordan i Sirija zbog miliona izbeglica, Turska zbog nejasnih dešavanja na severu nastanjenom Kurdima, a Saudijska Arabija zbog simpatija prema sunitima u Iraku. Kada je irački premijer Nuri el Maliki nedavno posetio arapske zalivske zemlje, Saudijci su mu prebacili da ništa ne čini kako bi zaštitio sunita u Iraku.

Od naročitog značaja su uloge Sirije i Irana. Kada je Hamilton Bejkerova komisija krajem prošle godine u Vašingtonu zatražila da SAD svoje probleme u Iraku razmotre sa Sirijom i Iranom, i kada se predsednica predstavničkog doma Nensi Pelosi u Damasku susrela sa sirijskim predsednikom Asadom, američki predsednik Buš je oštro reagovao: „Oni nisu nikakvi partneri za pregovore, jer podržavaju napade na civile i američke vojnike“, izjavio je Buš koji je u medjuvremenu morao da promeni taktiku.

Još pre susreta u Šarm el Šeiku, Kondoliza Rajs, najavila je da će se bez problema sastati sa predstavnicima Sirije ili Irana. Rajsova se sastala sa sirijskim kolegom po dužnosti. Sa irancima je bilo mnogo teže pa do susreta nije ni došlo. Teheran je pri tom takodje naglasio da su pregovori važni, čak i ako se tiču samo Iraka.

Uprkos istorijskim napetostima i svadji oko iranskog atomskog programa, i Vašington i Teheran su poslednjih godina prepoznali zajednički interes po pirtanju Iraka, iako iz različitih pobuda. Početna prećutna saradnja izmedju Irana i SAD završena je pogoršanjem bezbednosnih prilika u Iraku, a odnosi su zapali u još dublju krizu nakon što su Amerikanci uhapsili nekolicinu iranskih diplomata pod optužbama da podržavaju nasilje u Iraku.

Bilo je isuviše optimistički očekivati da se sve postojeće razlike mogu otkloniti jednom konferencijom o Iraku i da će Teheran i Vašington ubuduće moći da razgovaraju o drugim spornim temama. Nada da bi se uskoro moglo razgovarati i o iranskoj atomskoj politici, za sada neće biti ostvarena.

Peter Filip