1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako normalizovati odnose Kosova i Srbije?

Za potpunu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije potrebno je da Srbija prizna Kosovo, smatra kosovsko civilno društvo. Predstavnici kosovskih Srba, međutim, ističu da je sada najvažnije početi sa rešavanjem problema.

default

Na inicijativu Fondacije za otvoreno društvo Kosova (KFOS) i Kluba za spoljnu politiku iz Prištine pripremljena je strategija za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koja obuhvata i dijalog Prištine i Beograda. Predsednik KFOS-a Ljuan Šlaku za Dojče vele kaže da strategija predviđa tri faze, od kojih prva predstavlja pregovore o pregovorima.

„To će biti faza gde neće biti mnogo bitno koliko zemalja je priznalo Kosovo, a koliko nije. Tu smo fazu nazvali statusno negativnom fazom, gde ćemo se jednostavno spremiti za te pregovore, odnosno Evropa će se spremiti da napravi jedan korektan i dobar plan na bazi kojeg bi se otprilike ceo taj dijalog ubacio unutar njihove strategije za proširenje Evropske zajednice. Ta prva faza, koja je statusno negativna, može da traje šest meseci, najviše godinu dana, i onda bi se prešlo u drugu fazu koja je statusno neutralna.”

U drugoj fazi, kaže dalje Šlaku, dijalog Kosova sa Srbijom i proces evropskih integracija trebalo bi da se nastavi, a onda bi za nekih desetak godina usledila treća faza, faza obostranog priznavanja. „Tamo negde daleko, kad bi trebalo i Kosovo i Srbija da budu članice Evropske zajednice, onda će to biti bitno, i neće moći bez da Srbija prizna Kosovo”, kaže Šlaku.

Najpre omogućiti slobodu kretanja

S druge strane, Rada Trajković, koja će na kosovskim izborima predvoditi „Jedinstvenu srpsku listu“, za Dojče vele ocenjuje da je pomenuta strategija dobra ukoliko se izuzme, za nju problematična, poslednja faza obostranog priznanja. Istovremeno, Trajkovićeva, kao i Šlaku, smatra da je sada ipak najvažnija prva faza, tačnije početak rešavanja akutnih problema i srpske i albanske zajednice.

„U tom smislu zaista bih volela da prvi dogovor omogući slobodu kretanja, koja podrazumeva međusobnu komunikaciju i početak procesa pomirenja, jer mislim da bi mnogo veći bio protok Albanaca prema Beogradu nego što je sada”, kaže Rada Trajković. Ona dodaje i da bi kosovski Srbi, kao deo delegacije Prištine, mogli da budu korisni u budućem dijalogu.

„Ne mislim da Srbi sa Kosova mogu da u svim segmentima prihvate ono što bude albanska većina želela, ali mogu jako da doprinesu da Beograd prihvati realnost; da ne budemo toliko suprotstavljeni pa da dolazi do prekida razgovora i blokade rešavanja problema”, kaže Rada Trajković.

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 25.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QHee
  • Datum 25.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QHee