1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako Niš ili Zemun mogu da vuku Srbiju ka EU?

Zbratimljavanje gradova, ili njihovo međusobno umrežavanje, doprinosi većoj toleranciji među narodima, rešavanju društvenih, ekonomskih i komunalnih problema, ali i ubrzavanju procesa priključenja Srbije Evropskoj uniji.

Tvrđava u Nišu

Tvrđava u Nišu

Početak uspostavljanja gradskih partnerstava, takozvano zbratimljavanje (twin towns), vezuje se za kraj Drugog svetskog rata. Od tada je u Evropi, a kasnije i širom sveta, uspostavljeno više od trideset dve hiljade gradskih partnerstava. Ideja o uspostavljanju ovakvog oblika saradnje potiče iz Nemačke. Paralelno sa pomirenjem među narodima Evrope, tekao je proces gradskih zbratimljavanja, da bi u poslednje dve decenije zbratimljavanje postalo istinski fenomen.

Razmena iskustava i obostrana korist

Glavni razlog za uspostavljanje partnerstava ovog tipa jeste zbližavanje stanovnika dva grada. Na taj način se promoviše međusobno razumevanje, razmena iskustava i podstiče interkulturalni dijalog, što u mnogome doprinosi većoj toleranciji među ljudima, kaže Valter Lajterman, iz nemačkog odeljenja Saveta opština i regiona Evrope.

„Klasična partnerstva uspostavljala su se iz ličnih razloga. U poslednjih nekoliko godina, uspostavljanje partnerstava među gradovima vođeno je potrebom za razmenom iskustava u borbi protiv brojnih problema sa kojima se gradovi suočavaju. Jedan do njih su poplave, sa kojima se i gradovi u Srbiji suočavaju. Takođe, reč je i o razmeni iskustava u pogledu premeštaja stanovništva iz industrijskih oblasti u oblasti u kojima su usluge zastupljenije, zatim kada je reč o problemima sa saobraćajem, ali i otpadom. Ukratko – gradovi imaju slične probleme, ali su rešenja različita. S toga je uvek lakše i bolje da podelite neko rešenje sa drugim gradovima.“

Za države koje, poput Srbije, pretenduju na članstvo u Evropskoj uniji, uspostavljanje gradskih partnerstava pomaže u približavanju evropskoj porodici. Osim toga, velika je korist i u sufinansiranju aktivnosti opština u procesu priključenja Uniji.

Srpsko-nemačka partnerstva ubrzavaju put ka EU

Od već pomenutog broja partnerstava u svetu, čak petina njih uključuje jedan grad u Nemačkoj. O toga, sa gradovima u Srbiji je uspostavljeno šest partnerstava. Novi Sad ima dva partnerstva – sa Ulmom i Dortmundom. Kragujevac je zbratimljen sa Hanoverom, Subotica sa Minhenom, Niš sa Bad Homburgom, dok je Zemun uspostavio partnerstvo sa Ofenbahom. Beograd do sada nije uspostavio gradsko partnerstvo sa nekim gradom u Nemačkoj. O mogućoj vezi Beograda i nekadašnjeg glavnog grada Nemačke, Bona, Štefan Vagner, zamenik šefa odeljenja za međunarodnu saradnju grada Bona, kaže da nije nemoguća, ali ne kao klasično zbratimljenje.

„Zašto da ne sa Beogradom. Bon je član evropske mreže gradova. U okviru nje možemo zajedno da sarađujemo, naravno ukoliko imamo zajednički interes. Partnerstvo između gradova ima veliku uticaj na zbližavanje evropskih naroda i evropske integracije. I za nas bi bilo veoma značajno da gradovi, posebno Beograd, pokažu interesovanje za saradnju i tako ubrzaju proces integracija“, kaže Vagner.

Osim klasičnih partnerstava, evropski gradovi su uključeni i u veliki broj mreža, koje su u Evropskoj uniji sve popularnije i praktičnije. U početku, partnerstva među gradovima su imala za cilj prevazilaženje ratne prošlosti i izgradnju tolerancije među različitim narodima. I značajno su doprinela izgradnji mira u Evropi. Danas predstavljaju sredstvo za ubrzanje procesa regionalne saradnje i evropskih integracija.

„Veliki gradovi uglavnom već imaju više partnerstava sa gradovima širom sveta. Zato se sve češće opredeljuju za poseban oblik umrežavanja, koji je u Evropi popularan poslednjih godina. Nije reč o zbratimljavanju u klasičnom smislu reči. Ono je zasnovano na nekoj temi ili problemu, na čijem rešavanju umreženi gradovi rade zajedno“, objašnjava Valter Lajterman.

Sve bliža Unija

Povezivanjem gradova, njihovi stanovnici postaju bliži gradskim zvaničnicima, koji na lokalnom nivou sprovode odluke. Ovo je važno budući da se većina odluka – čak tri četvrtine – primenjuje na lokalnom nivou država članica EU. Uz to, međusobnim povezivanjem i zbližavanjem gradova i njihovih stanovnika, razvija se osećaj evropskog zajedništva.

„U uspostavljanju ovih partnerstava važno je da učestvuju svi činioci jedne zajednice. Dakle, i čelnici gradova, nevladine organizacije i sami građani. Potrebna je volja, ali i sličnost između gradova koji bi da uspostave partnerstvo. I, naravno – koncept. Morate da znate šta želite da uradite i dobijete od konkretnog partnerstva“, zaključuje Valter Lajterman.

Autor: Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 17.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ONnq
  • Datum 17.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ONnq