Kako Nemci roštiljaju?

U svim većim supermarketima se prodaju razne vrste roštilja za takve prilike, cena između devet i 50 evra, uz gorivo poput hepo-kocki ili gela koji održava vatru i u gotovo nemogućim uslovima, a tu su i električne duvaljke za raspirivanje vatre do 12 evra. Ćumur, odnosno briket, prodaje se bukvalno svuda veoma jevtino.

Kako to rade oni koji nisu bliski

Ako ekipu koja roštilja čine porodice koje nemaju specijalno bliske odnose, pre zabave se dogovori ko će doneti sam roštilj, a onda, kada se raspali vatra, svako sam peče svoje meso što znači da u početku nastaje ljubazni grabež oko mesta na roštilju, jer su svakom svoja deca najgladnija. U takvoj situaciji svako donosi svoje piće. U najboljem slučaju, jedna od porodica napravi zajedničku salatu.

Ako su u pitanju bliskije ekipe, onda jedni donose piletinu, jedni govedinu, jedni ribu, jedni povrće i tome slično, jedni pivo jedni sokove jedni vodu i i tome slično.

Poseban prizor predstavlja srpska populacija na roštiljanju, jer obično se napeče tolika količina mesa da je čak i nemačkim komšijama neprijatno zbog količine hrane koja im se na kraju velikodušno trpa u torbe – da ponesu kući i jedu još narednih nekoliko dana. Ali odnesu oni sve.

Smeće se mora ukloniti

Kada se zabava završi, počinje skupljanje otpadaka u kese, u kome najčešće učestvuju svi prisutni, i sva deca koja već umeju da hodaju, da bi naučila da to tako treba. Teren se ostavlja onako čist kako je i zatečen. Uglavnom.

U Nemačkoj je vrlo uobičajeno da se na roštiljanje dolazi biciklima, kojima meso i ostale potrepštine mogu da se dotegle do željenog mesta. Na povratku, umesto mesom, bisage se pune otpadom koji se potom istovaruje na za to predviđenom mestu.

Turske livade za roštilj

Od zanimljivosti, recimo i da i u nekim gradovima postoje turske livade, odnosno livade na kojima se okupljaju gotovo isključivo turski sugrađani koji tu roštiljaju jer su među sunarodnicima. Ima jedna takva livada i u Kelnu – kada se čovek tu nađe, zaista ima utisak da je negde drugde...

Uredno roštiljanje kontrolišu redari, neretko i policija, koja mahom nikoga ne dira, osim ako roštiljanje ne liči na neobuzdano pijančenje. Za nepropisno postavljen roštilj kazna je propisno postavljanje roštilja inače sleduje 10 evra, onaj ko sprži travu može da plati između 20 i 50 evra.

Autor: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Željka Bašić