1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako Nemačka privreda opstaje, a druge ne?

Državni dugovi opterećuju zemlje evro-zone. Turbulencije na tržištima akcija zabrinjavaju. Privredne prognoze su skromne. Ali, većina nemačkih preduzeća samouvereno očekuje iduću godinu.

default

Važna branša u Nemačkoj, mašinogradnja, ostaje optimistična uprkos sve mračnijim privrednim prognozama. Predsednik nemačkog Udruženja za gradnju mašina i postrojenja (VDMA), Tomas Lindner, i u idućoj godini očekuje suficit. Ali sa jednim ograničenjem:

Koncentrisati se samo na svoj posao

Koncentrisati se samo na svoj posao

„Ako se kriza pogorša, ako nastane zaista velika finansijska kriza i kriza likvidnosti, to će se na kraju odraziti na potrošnju stanovništva, a potom ćemo i mi to osetiti, jer će se smanjiti investicioni programi naših mušterija“, objašnjava Lindner.

Izvoz u zemlje ubrzanog razvoja

Tri godine posle bankrotstva banke „Leman“ i usred dužničke krize država, nemačkim preduzećima ide neverovatno dobro. Francuzi i Britanci začuđeno gledaju na uspeh Nemaca, dok njihova ekonomija slabi.

Uspeh je u tome, kaže Mihael Gremling sa Instituta za nemačku privredu u Kelnu, što su se preduzeća u poslednjih 10-15 godina snažno koncentrisala na rastuća tržišta u zemljama na pragu industrijskog razvoja i zemljama u razvoju. „Evropa ostaje najvažnije tržište, ali nemačka preduzeća svoje proizvode sve više isporučuju rastućim privredama. To mnogim zemljama u Evropi nije uspelo.“

I dok je Velika Britanija u prošlosti akcenat stavila na investiciono bankarstvo, pružanje usluga u raznim branšama i nove tehnologije, nemačke firme ostale su verne „"staroj ekonomiji“. Zbog toga su preduzeća često bila ismevana. Devedesetih godina često se govorilo o „bolesnom muškarcu Evrope“. Pri tom se mislilo na Nemačku. Zemlja nije više bila „konjukturna lokomotiva“, već je bila najniže rangirana.

„Veliki model od pre 10, 15 godina, podrazumevao je što brže napuštanje tradicionalne industrije i početak sektora pružanja usluga, ali on se u pojedinim državama nije održao. Nemačka preduzeća ostala su na klasičnim industrijskim branšama, ali sa najmodernijim proizvodima“, ukazuje Mihael Gremling.

Proizvodnja tačno onog što se traži

Nemački automobili spremni za izvoz

Nemački automobili spremni za izvoz

Od mašina do zavrtnja – „Made in Germany" se traži. Glavni ekonomista Nemačke industrijske i trgovinske komore, Aleksander Šuman kaže da su preduzeća proizvodila tačno ono što je širom sveta bilo traženo.

„Dakle mašine, opremu za infrastrukturu, energetsku tehniku… Sve ono što je privredama koje sada počinju da se modernizuju jednostavno neophodno i to hitno. Svi govore o zemljama na pragu industrijskog razvoja. Ako one žele da se razvijaju, potrebna im je infrastruktura, moderna oprema. I to je ono što Nemačka može da isporuči“, kaže Šuman.

Nemačka preduzeća su se u prošlosti ponovo više koncentrisala na njihov suštinski posao. Ignorisane su neisplative oblasti ili filijale inostranstvu koje beleže gubitke. I te kako se odustajalo od spektakularnih preuzimanja zarad veličine i rasta. Zbog toga nije beležen veliki rast prometa, ali su preduzeća postajala rentabilnija jer su računala sa dugoročnim uspehom, kaže ekonomista Šuman.

Ali još nešto se u Nemačkoj isplatilo. Pored velikih koncerna: „Simensa“, „BASF-a“, „Dajmlera“, „BMW-a“, na hiljade zanatskih radnji i srednjih preduzeća, mnoga od njih u porodičnom vlasništvu, doprinela su privrednom uspehu. Takvu raznovrsnu strukturu evropski susedi Nemačke - nemaju.

Autorke: Monika Lomiler / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković