1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Kako lekare „izlečiti“ od korupcije?

Iako se bliže parlamentarni izbori, nemački mediji, ovih dana ne izveštavaju samo o aktivnostima kandidata i stranaka i tv duelu Merkel - Štajnmajer. Nemačku potresaju ozbiljni problemi. Poput korupcije u zdravstvu.

Lekari zaštićeniji pred zakonom?

Lekari zaštićeniji pred zakonom?

Časopis „ Špigel“ postavlja sledeću dilemu iz života: „Zamislite dva lekara. Jedan ima sopstvenu ordinaciju, drugi radi u javnoj bolnici. Obojica iste starosti, obojica žive u istom gradu, obojica imaju iste pacijente, obojica ubiru prihod uglavnom od nekog obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Pred sudom su, međutim, njih dvojica sasvim različiti. Kada bolnički lekar primi mito od farmaceutskog koncerna, prete mu tri godine zatvora ili visoka novčana kazna. Kada to učini lekar koji radi privatno, u pravilu mu ne preti – ništa. To lepo može da se prati na do sada najvećem zdravstvenom korupcionaškom skandalu u Nemačkoj: proizvođač lekova „Raciofarm“ godinama je podmićivao lekare pristojnim sumama da bi prepisivali samo njegove lekove. Državno tužilaštvo je zbog toga pokrenulo oko 3000 istraga protiv lekara.

Merckle Ratiopharm Zentrale Logo Firma

Ali, 200 istraga je prekinuto pre nego što je ozbiljno i počelo. To je samo početak, biće još mnogo slučajeva koji neće biti razmatrani. Pri tome ni lekari umešani u te slučajeve, ni „Raciofarm“ nisu ozbiljno opovrgli optužbe. Državno tužilaštvo se poziva na argumentaciju jednog od najpoznatijih pravnih stručnjaka u zdravstvu Aleksandra Badlea, koji kaže ovako: Svaki lekar koji radi privatno ima pravo da bira firmu čiji će lek prepisati pacijentu. Drugo, novac koji prima od „Raciofarma“ je irelevantan jer takav lekar ne radi za dzravstvena osiguranja. Sve to se ne odnosi na lekare javnih bolnica, jer su oni u statusu službenika na koje se primenjuju drugi pravni aršini“.

I list „ Frankfurter algemajne cajtung“ se bavi različitim pravnim norma i običajima i pokazuje kako se na primeru Haškog tribunala vide različite pravne kulture – u sudaru. Nemački sudija Kristof Flige kaže: što sam duže tamo, sve mi je miliji nemački krivični proces“. Jer, on je u Hagu morao da se „prebaci“ na sistem „zajedničkog prava“, koji ne smatra mnogo efikasnim budući da sami optuženi ne dolaze iz tog „pravnog kruga“. Svaki dan se u sudnici provodi po pet sati. U Fligeovom slučaju saslušano je vođe od 100 svedoka. Sudija ne poznaju akta, već samo tekst optužnice i dobijaju samo liste svedoka. Zatim po anglosaksonskom modelu uglavnom prate „mačevanje“ tužilaca i branilaca.

Tribunal u Hagu

Tribunal u Hagu

U protokol se upisuje svaka reč, zbog čega brzo nastaju ogromne hrpe dokumenata, što je jedna od najvećih razlika u odnosu na krivične procese u Nemačkoj. Za Fligea je neobično i to što sudije same pišu poslovnike procesa, pa se, naravno, posle oko tih poslovnika i raspravljaju. A to zna da potraje, jer jedni do drugih sede sudije iz najrazličitijih pravnih sistema – sam Flige je između kolega iz Australije i Trinidada i Tobaga – a i njihovo obrazovanje se razlikuje, jer je jedan profesor, drugi diplomata a treći stručnjak za krivično pravo.

Flige nije jedini koji je u Hagu osetio nostalgiju za pravnim sistemom svoje otadžbine. On prenosi i reči sudije Arona Šildhausa kome je takođe krivo što se u Hagu ne sudi po američkom pravnom sistemu, u kome su suđenja relativno brza, već je u pitanju „neobična mešavina“ zbog koje se slučajevi poput Slobodana Miloševića otežu godinama.

priredio Saša Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 14.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JeMt
  • Datum 14.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JeMt