1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako legalizovati grupni brak?

Da li je moguć bračni odnos sa više partnera? Odnos u kome bi svi učesnici bili saglasni sa svojom ulogom i prihvatili odgovornost u planiranju života i vaspitanju dece? Pre 15 godina je prvi put definisana poliamorija.

Pre 15 godina, u Sjedinjenim Američkim Državama se pojavila prva definicija poliamorije koja je bila prihvatljiva za najveći broj pristalica tog stila života. „Praksa, stanje ili sposobnost da se istovremeno održava ljubavna i seksualna veza sa više osoba uz punu saglasnost partnera koji u takvoj vezi učestvuju.“ Upravo u to vreme – na samom izmaku 20. veka – naziralo se da će danas bračna zajednica homoseksualnih partnera biti nešto normalno – bar u zemljama zapadnog kulturnog kruga. Promišljena strategija borbe za prava homoseksualnih osoba je urodila plodom. Zato je ona postala uzor i za strategiju pristalica registrovanja modernih poligamnih zajednica. Tačnije rečeno, uzor pokreta za legalizovanje poliamorije.

Poligamija i poliandrija nisu prihvatljivi pojmovi

Američki Ustavni sud je prošle godine proglasio ništavnim član 3 Zakona o odbrani braka – njime je brak definisan samo kao zajednica muškarca i žene. To je značilo veliku pobedu za pristalice homoseksualnih brakova, ali i novi podsticaj za one koji žele da legalizuju poliamorijske zajednice. Reč je o zajednicama više partnera kao što su, na primer, žena sa dva muškarca, ili dve žene i dva muškarca – moguća je i svaka druga konstelacija; u okviru jedne zajednice moguće su i različite seksualne orijentacije.

Pristalice poliamorije se terminološki ograđuju od pojma poligamije koji se odnosi na tradicionalnu i verski utemeljenu zajednicu. Poliamorijske zajednice su sekularne i temelje se na slobodnom opredeljenju svojih članova za takvu vrstu života. Predstavnici pokreta za legalizaciju grupnog braka u SAD govore o 500.000 porodica koje u toj zemlji otvoreno žive u takvim zajednicama. Istraživanje koje je 2012. godine sproveo američki magazin „Lavin mor“ pokazalo je da bi gotovo dve trećine takvih porodica tražilo sopstvenu pravnu legalizaciju – kada bi to bilo moguće. Više od 90 odsto ispitanih smatra da njihova zajednica treba da ima ista prava, privilegije i obaveze kao i tradicionalni brak.

Odlike zajednice

Protivnici poliamorije obično poistovećuju ovaj vid zajednice sa grupnim orgijama ili legalizovanjem bračne prevare. To je posledica predrasuda ili površnosti. Pristalice zbog toga ukazuju na tri glavne osobine poliamorijskih zajednica: 1) iskrenost i tranparentnost (nasuprot varanju bračnog partnera), 2) ravnopravnost i konsenzus (nasuprot patrijarhalnoj poliginiji) i 3) dugoročnu orijentaciju (nasuprot svingerskom menjanju partnera). Praksa, stanje ili sposobnost da se održava više od jedne emotivno-seksualne veze istovremeno, uz puno znanje i saglasnost svih partnera, obavezni su elementi poliamorijske zajednice.

Großbritannien Homoehe

Nedavno je u Velikoj Britaniji sklopljen prvi gej-brak. Pre dve decenije tako neüto je bilo nezamislivo.

Kada je reč o genetskim faktorima, pristalice poliamorije ukazuju da čovekova priroda nije monogamna. Spisateljka Megan Lasloki, jedna od najpoznatijih američkih protivnica monogamije, za CNN je napisala da samo tri do pet procenata sisara živi monogamno. Pa i u takvim vrstama je veoma često prisutno opštenje sa drugim partnerima. Sve se više učrvšćuje teorija prema kojoj odnos sa više partnera nije pitanje stila života, već je genetski predisponiran. To je bio i jedan od najvažnijih argumenata za novu definiciju braka kakvu su tražili homoseksualci.

Diskriminacija i put ka legalizaciji?

Australijski novinar Majkl Kuk koji već godinama proučava razna etička pitanja savremenog života, prenosi da poliamorijska zajednica sada dobro proučava strategije pristalica homoseksualnih brakova koje su dovele do njihovog zvaničnog priznanja. Jer, poliamorija je danas u položaju u kome je homoseksualna zajednica bila pre dvadeset godina. Anita Vagner Ilig, jedna od najpoznatijih aktivistkinja poliamorije u SAD, smatra da su izmene Ustava u korist homoseksualnih brakova veoma korisne i za poliamorijske zajednice. Jer, protivnici tih zajednica sada ne mogu da tvrde da nema presedana za legalizaciju drugih, ne-tradicionalnih formi ljubavnih veza.

S druge strane, članovi poliamorijskih zajednica prenose da su izloženi diskriminaciji tj. da su zbog svog načina života često žrtve mobinga, stigmatizacije i vređanja. Ta diskriminacija je prisutna i na planu sticanja stambenog prostora, zaposlenja i prava staranje o deci. U SAD je nezamislivo da birači daju svoj glas političaru koji živi u takvoj zajednici. Postavlja se pitanje: da li će zapadno društvo za dvadeset godina postati otvorenije prema grupnom braku? Odgovor koji se nazire je potvrdan, bar ako je suditi po odnosu medija prema toj pojavi. Majkl Kuk govori o „provokativnom, ali pozitivnom izveštavanju“, doduše, malobrojnih američkih medija.

Tri forme odgoja dece

U najvećem broju porodica u kojima jedan ili više partnera održavaju poliamorijska partnerstva žive i deca. U praksi su se do sada izdvojila tri tipa vaspitanja dece u takvim zajednicama. U okviru prvog tipa, roditelji su isključivo odgovorni za sopstvenu decu, dok se drugi članovi zajednice tretiraju kao prijatelji roditelja. U drugom tipu zajednice se o konkretnom vaspitanju dece stara više njenih članova, odnosno, neka vrsta proširene porodice koju čine zapravo partneri pravih roditelja. Tu je i treći tip zajednice u kome svi njeni članovi preuzimaju odgovornost za vaspitanje – nezavisno od krvnog srodstva.

Aktivisti poliamorije u Nemačkoj prenose da u ovoj zemlji trenutno ima oko 10.000 ljudi koji žive u „divljim grupnim brakovima“ – radi se o onima koji to javno i iznose. Nemačka Fejsbuk-stranica posvećena ovom načinu života ima više od 35.000 sledbenika. Aktivisti se redovno sastaju u Braunšvajgu, Hamburgu, Hajdelbergu, Karlsrueu, Minhenu i Sarbrikenu. Kada je reč o političkom tematizovanju poliamorije, jedino je Piratska partija Nemačke u svoj partijski program uvrstila i zahtev za ravnopravnim tretmanom poliamorijskih veza – uz istovremeno dovođenje u ravnopravan položaj braka i vanbračne životne zajednice.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević