Kako je rođen Deda Mraz

Božićno slavlje uopšte nema tako dugu tradiciju u Nemačkoj kao što se to veruje. Mnogi obredi su nastali u 19 stoleću, i uopšte nisu nastali prema hrišćanskim motivima. Sabine Damaške:

„Baš se radujem Božiću. Tada se daju pokloni, kiti se jelka i nameštaju se jaslice ispod jelke.“

Marija, Josip i mali Hrist, koji danas pripadaju uobičajenom božićnom slavlju, pre dva stoleća su bili nezamislivi. Tada se protestanti i katolici nisu slagali i zbog toga jelka nije imala šta da traži u katoličkoj kući.

"Božićno drvce je u 19 veku ponovo uveo Martin Luter. Veruje se da je lično Martin Luetr pronašao božićnu jelku a to se upravo tako i predstavlja na slikama i fotografijama - Martin Luter sa svojom porodicom ispred božićne jelke.“

Reformator pod jelkom - čista laž, kaže etnolog Alojz Dering iz Bona. Jelka potiče iz pasionskih srednjovekovnih igara. Tamo je 24 decembra postavljena kao drvo otkrovenja na kome su sedeli Eva i Adam. Tokom vremena je drvo dospelo na pijace a u 19 veku i u protestanske trpezarije. Iz pasionskih igara su nastali igrokazi u jaslicama koji su se pretvarali u terevenke, što se Luteru nije dopadalo, kao što mu je uostalom, trn u oku bilo sve što se ticalo odavanja počasti svecima. Posebno u vreme Božića.

Umesto svetog Nikole u protestanskim delovima Nemačke decu je darivao sveti Hrist praćen andjelima. Protokom vremena pretvorio se Božić batu. Pošto je ta varijanta bila suviše ljupka, u 19 stoleću je nasatao Deda mraz koji je zapravo remodelirani sveti Nikola. To što nosi kapicu sa kićankom možemo da zahvalimo Štruvelpeteru Hajnriha Hofmana koji je prvi naslikao svetog Nikolu sa tom kapicom umesto biskupske kape.

Citat

„Sveti Nikola je bio ljut, divlji, vidiš na slici. Hvatao je momke za glavu za ruku, za suknju, za džemper, Vilhelma i Ludviga, Kaspara takodje. Zaronio ih je u mastilo, sve do glave ih je zaronio, veliki sveti Nikola.“

Prvi put se Deda Mraz pojavio u dečijoj pesmi -Sutra dolazi Deda mraz.Deda Mraz, Božić bata ili sveti Nikola - danas imaju samo jednu funkciju- donose poklone. Bez poklona je slavlje samo upola lepo. To su znali i stari Rimljani.Na rimskim svečanostima u ovo doba godine bilo je uobičajeno darivanje. Ovaj običaj iz doba Rimljana su obnovili Hrišćani.

Prastara tradicija, smatra etnolog Alojz Dering će ostati još nekoliko stoleća čak i kada možda ne bude bilo tipičnih porodičnih slavlja sa jelkama, jaslicama i jelom.