Kako je markama kupovana sloboda | Politika | DW | 11.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Kako je markama kupovana sloboda

Bila je to trgovina koja je mogla nastati samo u mračno hladnoratovsko doba. Zapadna Nemačka je godinama od svog istočnog suseda kupovala političke zatvorenike. Za jedne se radilo o humanosti, za druge o zaradi.

Tajno sklopljeni dogovor između Zapadne i Istočne Nemačke je bio vrlo škakljivog sadržaja – za obe strane. Po tom sporazumu je 2. oktobra 1963. prvih 8 istočnonemačkih političkih zatvorenika pušteno na slobodu. Onu pravu, zapadnu. U strogoj tajnosti su iz nekoliko zatvora prebačeni preko granice koja je delila dve Nemačke. Zapadna Nemačka je za svoje nove državljane platila tačno 205.000 tadašnjih maraka. Naravno zapadnih. To znači 25.625 DM „po glavi“. Od tada pa do pada Berlinskog zida 26 godina kasnije, Zapadna Nemačka je na ovaj način došla do 34.000 svojih sunarodnika. Jedna izložba sada baca novo svetlo na ovo mračno poglavlje u novijoj nemačkoj istoriji.

Sudbina čitavih porodica

Izložba „Kupljena sloboda – putevi iz zatvora DDR-a“ postavljena je u berlinskom memorijalnom centru Marienfelde i preko portreta šest porodica opisuje kalvariju istočnonemačkih zatvorenika i njihov put na Zapad. Među njima je sudbina porodice Kolbe iz Drezdena kojoj 1973. nije uspeo beg preko Gvozdene zavese. Nakon toga su završili u zatvoru. Zapadna Nemačka je kompletnu porodicu „otkupila“ dve godine kasnije. Ali istočnonemačke vlasti su pronašle način da zagorčaju i ove poslednje trenutke u kojima se porodica Kolbe već radovala izlasku na slobodu. Dva sina su puštena ranije a roditelji su ostavljeni u zatvoru još četiri meseca tokom kojih im je bilo sugerisano da možda i neće više biti pušteni i da tako nikad više neće videti svoju decu.

Stroga tajnost

20 Jahre Mauerfall - Wachturm

Nekoliko stotina građana DDR-a ustreljeno je prilikom pokušaja bega preko Berlinskog zida

Javnost u obe zemlje naravno nije ništa smela da zna o ovoj neverovatnoj trgovini. Otkupljeni novi građani Zapadne Nemačke obavezali su se na ćutnju. Iza kulisa su dva advokata, Volfgang Fogel na Zapadu i Jirgen Štange na Istoku, povlačili konce i dogovarali trgovinu. DDR-u „robe“ nije nestajalo. Naprotiv, u političkim ćelijama istočnonemačkih zatvora uglavnom su boravili oni nesrećnici kojima nije uspeo beg iz „zemlje radnika i seljaka“. A takvih je bilo sve više i više. Između gradnje Berlinskog zida 1962. i njegovog pada 1989, čak 87.000 istočnonemačkih državljana je završilo u zatvoru zbog pokušaja, kako se to zvanično nazivalo, „bega iz Republike“.

Što stručniji, to skuplji

Na izložbi u Berlinu je moguće pročitati i korespondenciju dvojice advokata koja na prvi pogled izgleda kao protokol kakve prodaje industrijske robe ili poljoprivrednih proizvoda. No ono od čega se najviše ledi krv u žilama je činjenica da se iza šturog pravničkog jezika kriju ljudske sudbine i da se u većini slučajeva radilo o cenjkanju „živom robom“. Betina Efner, upravnica memorijalnog centra Marienfelde, vrlo ilustrativno predstavlja logiku iza trgovačkog procesa dve nemačke republike. „Lekari i inženjeri su koštali više, oni ostali manje“, zvuči hladnokrvna logika. Najskuplji su bili oni stručnjaci koji su se nalazili na odsluženju dugotrajnih kazni. Lekarki Renate Vervik je, nakon što su je 1967. po drugi put uhvatili u pokušaju bega na Zapad, cena porasla tako da je njen odlazak na Zapad plaćen 100.000 DM. Plus jedan istočnonemački špijun.

Državni izvor prihoda

Ausstellung Verschwunden und vergessen Flüchtlingslager in West-Berlin

Ali nije samo vlast u Istočnom Berlinu strahovala od curenja informacija o prodaji svojih građana u javnost. Vlasti u Bonu su po svaku cenu hteli ukloniti sumnju u upletenost u ovu trgovinu ljudima. Zbog toga je u proces transakcije bila uključena i protestantska crkva koja je finansijski potpomagala verske zajednice u Istočnoj Nemačkoj pa su se tako mogle lakše prikriti i novčane transakcije za otkup zarobljenika. Ali nije se uvijek kupovalo u gotovini. DDR-u je nedostajalo svega pa je Zapadna Nemačka političke zatvorenike otkupljivala u nafti, životnim namirnicama pa čak i dijamantima. Istočna Nemačka, kako tvrdi kustos izložbe u Berlinu Lucia Halder, je svoje akutne ekonomske probleme delimično rešavala trgovinom sa Zapadom. Tako je od svoje „žive robe“ DDR svih tih godina zaradio preko tri milijarde maraka. Ali na kraju zemlji radnika i seljaka ni to nije pomoglo nego je samo dodatno produbilo istorijsku spoznaju o zločinačkom karakteru svog društvenog uređenja.

Autori: Marsel Firstenau / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević